Nova Evropa

dovedu na rub propasti, iz koje su je onda morali spasavati drugi, I danas, u zujanju žice duž beskrajnih nepopravljenih drumova, u zvižduku oluje kroz naherene krovove raštrkanih seoskih kuća, kroz odlomke ftužnih pesama nezadovoljnih seђака 1 гадтка, Као да se čuje isti osnovni motiv radikalske politike: glad, siromaštvo, — pljačka, razmetljivost vlasti, prevarene nade, razočaranje .,, Samo što taj osnovni moliv bruji danas nesamo kroz »majku Srbiju« već i kroz čitavu našu lepu domovinu Jugoslaviju. Narod još uvek sanja o slobodi...

D. Semiz (Ljenjingrad).

Књиге и листови,

„Соколски Велеиздајнички Процес у Загребу из 1915 и 1916 године.“

Оно што смо једном приликом (види „Нову Европу“ ХИП стр. 380) рекли о грађи за повест Сарајевског Атентата важи за целу нашу новију историју, све тамо од друге половине ХЕХ Века, — за све догађаје који су непосредно претходили постанку Југославије: да треба за времена спасти већи део аутентичних података, док се још ствари памте, и док још има живих учесника који могу потврдити и допунити оно што други кажу и пишу, У последње време има читава легија приповедача и писаца чије је памћење очигледно помућено, и чији су извори несумњиво мутни. Користећи се интересовањем широке јавности за догађаје скоре прошлости, у којима су толики узели учешћа на разне начине, ти „историчари“, и њихови издавачи и протектори сервирају сваки час читаве ступце сензацијоналних „чињеница“ у којима често има свега и свачега осим историјске истине, Треба стога добро правити разлику између историчара и „историчара“, између оних који пишу за љубав ствари и оних који пишу за свој џеп. Оне прве најлакше је познати по аутентичним подацима којима пратеи утврђују своје казивање.

Књига чији смо натпис горе исписали спада међу оне које се држе стварних података, па је стога добродошла и као грађа и као пример како оваку грађу треба објављивати. У њој су оригинални документи велеиздајничке парнице која се за време Светског Рата водила против оснивача Српског Соколства Дра. Л. Поповића и његових најближих другова (Дра. М. Метикоша, М. Теодоровића, Дра. С. Будисављевића, и Ђ. Гавриловића), То је уједно и историја Српског и Југословенског Соколства, без којега се народни покрет у пречанским крајевима и постанак Југославије не да замислити и

правилно оценити, пита И Пе

348