Nova Evropa

zato cela naša vojska, pod upravom Vojvode Putnika, prešla u ofanzivu, i posle mesec dana borbe Bugarska je bila pobedjena,

Napad Bugara izvršen je po dogovoru sa Austrijom, Ondašnji bugarski upravni krugovi, vodjeni pogrešnim zaključcima o sposobnosti i otpornosti našeđa vojnika, a precenjujući sebe, računali su da će u kratkom naletu postići uspehe koji bi im doneli ono priznanje evropske javnosti koje su oni bili sami sebi sugerirali. Austrija pak, računajući sa sigurnim uspehom Вибага, držala je da će on umanjiti onaj značaj Srbije koji je ova dobila pobedama nad Turcima, i koji je izazvao toliko pokreta medju jugoslovenskim življem u njenu okviru. Pobeda nad Bugarima 1913, po svojim posledicama i svome moralnom dejstvu, izazvala je potpuni slom dotadanje austrijske politike poniženja i nipodaštavanja Srbije, i ulila je apsolutnu veru u krugovima Srbša, i Jugoslovena uopšte, u okviru Austrije: u snagu Srbije za„njihovo oslobodjenje. U stvari, pobeda na Bregalnici bila je glavnim uzrokom austrijskom Ultimatumu 1914; a to će reći, da je na Bregalnici postavljena osnova i rešena sudbina naše današnje države. Pobeda nad Bugarima bila je naša najača nacijonalna propaSanda kod naših još neoslobodjenih sunarodnikA; a pred Evropom dala je ono mesto Srbiji na Balkanu na koje je ona stvarno imala prava po svojoj snazi i svojim sposobnostima.

Taj sukob izmedju nas i Bugara, u kome su imali znatnog učešća i naši drugovi iz Organizacije, doveo je fatalno do kolizije izmedju ubedjenja i akcije: baš najveći pobornici zajednice sa Bugarima, oni koji istakoše za svoj rad devizu ujedinjenja svih Južnih Slovena, behu primorani, sticajem prilika, da povedu najenergičniju borbu protiv politike tadanjih upravnih krugova Bugarske, koja je išla za uništenjem te ideje. I ta borba dovede čak i do oružanog sukoba. Ipak, podloga ovoj borbi bila je svest da se pošto-poto ima spasti i izvesti glavna misao, ujedinjenje Jugosloven4.

at je svršen. Mir je zaključen u Bukureštu. Nikola Pašić, predstavnik Srbije, vratio se trijumfalno, i bio dočekan onako kako to zaslužuje onaj koji predstavlja nosioca pobede, koja je od male i ponižene do tada Srbije stvorila onu kojoj se pronela slava po celom svetu. Žrtve su bile velike. Od njih nije bila poštedjena ni Organizacija, koja je primila u sebe svojevoljne borce koji se zaveriše da za cilj Ujedinjenja moraju dati i svoje živote. Velik broj njenih članova nadjoše u borbama svoju smrt. Vrhovna Centralna Uprava Organizacije izgubila je svoga predsednika, Iliju Radivojevića, koji je kao komandant 19. Puka poginuo na čelu svojih vojnik4, Isto tako izgubila je svoga sekretara, i sekretara Narodne Odbrane, majora Milana Vasića, komandanta bataljona u VI Puku, kojega su Bugari u mučkom prepadu izmasakrirali, I izgubila je svoga najagilnijeg člana i

322