Nova Evropa

Кад су Аустро-Немци отпочели своје операције у правцу Србије, крајем септембра 1915, Никола Пашић нашао је да је најмудрија политика, да војску и народ заварава нереалним подацима и неостварљивим надама, као да се вештачко расположење могло одржавати а истина и стварност скривати месецима. По његову наређењу, кићене су заставама жељезничке станице све до Ниша, а у Нишу и Скопљу подигнути су славолуци, у част доласка савезничких војника, који никако нису долазили и од којих су нас растављали Бугари. Још 23. октобра упутио је Пашић Врховној Команди поверљив акт (Бр. 250), који је почињао овим речима: „Услед тога што Савезници нису могли тако брзо доћи у Србију како се желело, појављују се гласови, да њихова помоћ неће уопште стићи, или да ће стићи сувише доцкан,.." А онда даје обавештења за „команданте армија, дивизија, и одреда" „о правом стању ствари“, набрајајући силну савезничку војску која се налази већ било на нашој територији и у Солуну било на путу к нама; подаци су у том званичном акту Председника Министарског Савета очигледно намерно претерани и бројке знатно увеличане, да би што боље дејствовале, У истини, та савезничка војска била је још далеко, и сразмерно врло мала, па је нада била узалудна; стешњена и прикљештена са свих страна, наша војска морала је одступати, под вечитом опасношћу да јој комуникацијони правац може бити пресечен, Тако смо дошли до Призрена и Пећи, где је устројена ломача славне српске артиљерије и коморе на колима. Пламен је лизао до неба, а у душама српских војника хватао се лед. Влада, која је издавала онака наређења о стрељању оних који пуцају у правцу Бугара, није се постарала — у противном правцу — ни толико да веже Црну Гору и Дебар колским путем са Призреном и Пећи, да би имала војска куда да одступа. Све да и није било године 1915 и 70.000 заробљеника, ту је везу са савезником требало успоставити, али је Пашићева политика према Црној Гори била друга. Ту неискреност и нелојалност према савезнику имала је сад Србија скупо да плати!,..

На очиглед свих ових чињеница, и толиких других које би тешко било овде све набројати, ко може и сме Николу Пашића данас набедити да је био велики „вођа“ и мудар „државник“! Или, можда би нам који од његових славопојаца могао рећи, које су тачке програма некадашње Радикалне Странке приведене у дело и остварене: мали порези, слобода штампе, слобода збора и договора, слобода избора7 Или, можда, народна војска место стајаће!%.,. Јасно је, да је радикалски | програм био гола лаж, да се србијански сељак и цео народ заведе и преведе жедан преко воде, а да његови „прваци“ и његове „вође“ дођу до власти и остану на власти.

336