Nova Evropa

одобрењу Рапалског Уговора, као и тадашњи титулар талијанске спољне политике Сопје Зјогха, у своме говору пред талијанском Комором 26, новембра 1920. „Посветивши _ рекао је он том пригодом — „границу Јулских Алпа правцем који није био тако савршен нити под римским Царевима; обезбедивши Трсту широк и пун одушак, који ће му омогуБити да на Истоку врши мисију на коју Италија рачуна; употпунивши Истру несамо Лошињем већ и Цресом, који су нам тако дуго порицали, и ојачавши тиме још више положај Пуле; припојивши Задар Италији, и постигавши за талијанске скупове у осталој Далмацији привилегије које никакав скорашњи европски уговор не признаје етничким мањинама, дошли смо до срећног епилога, након две године надасве тескобних и мучних дипломатских борба, течајем којих је често изгледало да ћемо се морати задовољити са кудикамо мањим и несигурнијим успесима“. А онда је продужио; „... Морали смо примити к себи на стотине хиљада Словена. Овим Словенима, који ће уосталом морати остати у додиру са њиховим природним — али савршено (512!) талијанским — средиштима, са Горицом и Трстом, обезбедићемо најширу слободу језика и културе, — биће то за нас обавеза части и чин политичке мудрости. Убеђени смо, да ће ови наши нови грађани и због тога убрзо бити задовољни што припадају једној Великој Сили, која, јака са своје неприсподобиве културе, суревњивом бригом поштује њихов локални живот",,.

Талијанска Комора попратила је ове речи бурним одобравањем. А за речима следила су дела, Покрајинска и и општинска автономија би поништена; 149 основних југословенских школа одмах је затворено, а концем 1923 уведен је у свим основним школама талијански као наставни језик (оно мало факултативних часова дозвољених за учење југословенског језика укинуто је године 1925); 650 југословенских учитеља. и учитељица би отпуштено; а оно 150 југословенских наставника, што још беше остало, премештено је у унутрашњост Италије. Од 540 југословенских основних школа које је примирје 1918 затекло на тој територији, данас постоје још само две, обе у Трсту: једна приватна словеначка, у Св, Јакову, и друга, школа тамошње православне општине; и једној и другој намеће се сад талијански као наставни језик, те је. и њима тако већ задан смртни ударац. Укинуте су све политичке слобоштине, а новим изборним законом онемогућен је избор југословенских посланика. Право удруживања фактично више не постоји: распуштена су соколска и орловска друштва; учитељи не смеју више управљати певачким друштвима, чиновници не смеју бити члановима југословенских друштава, „Југословенски наставници, свештеници, и југословенска кул-

365