Nova Evropa

турна друштва, такав су анахронизам и таква бесмислица у Јулској Венецији, да треба једном учинити крај талијанској толеранцији", — тако пише „И роројо а! Тлечје“ на не пуних седам година након свечане изјаве Талијанске Владе и њена експонента за Спољне Послове, дате у талијанском Парламенту ! Талијанска толеранција! Доиста, тешко да је икада та реч боље служила да покрије појам бруталнијег нацијоналног шовинизма и циничнијег насиља.

Потицају дневника „П роројо аф! Тпезје" следовала су дела; орган брата талијанског Вође дао је паролу, да се што пре и што јаче поталијанчи југословенска мањина. Префекти Горице и Трста распустили су преко стотину удружења, друштава, читаоница, певачких друштава, и женских удружења, повезаних у „Просветној Звези", и у „Звези просветних друштев" у Горици, у „Просвети“ и у „Звези младинских друштев" у Трсту. У Горици, Префект реквирише на три године „Трговски Дом", у којему су била смештена сва горичка југословенска друштва и позориште. Префект у Трсту распушта „Дијашку Матицу" и плени читаву њезину имовину, намењену југословенским ђацима. Распуштена су сва спортска југословенска друштва у Трсту, њих једанајст на броју, а њихова је имовина заплењена. Најбољи Југословени конфинирају се у најудаљенија и маларична места Краљевине Италије. Слобода штампе је савршено илузорна; прогонства југословенске штампе на дневном су реду: најачи југословенски дневник „Единост" укинут је, „Истарска Ријеч“ плени се иза најневиније написе (задњих дана ради некролога благопочившем Дру. Иви Зукону |)...

Не штеде се чак“ни лична и породична имена југословенских грађана Краљевине Италије, — она нипошто не смеју бити словенска! „Ви можете", каже се југословенским родитељима, „крстити вашу децу именом Мухамеда, ако хоћете, али им не смете дати словеначко или хрватско име". Породична

имена морају се — по становитом нарочитом закону — писати талијанским правописом, односно претворити у чисто талијанска имена (Адамић постаје Адами, Антуновић — Ан-

тони, ит, д, и тТт.д..

Унаточ изјави потсекретара Министарства Правде, из године 1921, да се неће бранити Југословенима употреба њихова језика по судовима, наређено је октобра месеца 1925 да се у судовима, у писменом и у усменом саобраћају, сме употребљавати само талијански језик, и да ће се акта поднесена на другом којем језику сматрати као да нису уопште поднесена. На тај начин парничари који не познају талијанског језика, као и лица која су преслушавана и суђена, нису преслушавана и суђена на њихову већ на њима непознатом талијанском језику.

366