Nova Evropa

imence kad kritikuje ličnosti, protivnike svoje sadašnje politike, odavala bi njedovu uvidjavnost i priznanje ranijih vlastitih Srešaka,. Osobito drugi ton kad govori o Kralju, koji nipošto nije na istoj ravnini s njim i s ostalim šefovima stranaka, dogod ovi priznaju monarhistički princip, Mi se nikad nismo isticali nekom naročitom monarhističnošću, ali nam — načelno izgleda potpuno nemoguće i nedostojno držanje koje su u više navrata G. Pribićević, a za njim i drugi prvaci SD-koalicije, u poslednje vreme zauzeli u svojim боуогта 1 izjavama prema Drugom Ustavnom Faktoru. Osim toda, netačno su reprodukovali i epizodu {o t. zv, »amputaciji«) prilikom razgovora па Dvoru u oči polaska pok, Stepana Radića iz Beograda, koja se — prema našim obaveštenjima — drukče odigrala, te koja je u njihovoj verziji mnogo škodila ugledu države i stvari kojoj svi treba da služimo. Ali ovo ovde tek uzgred. Inače, neodredjenost u izjavama Svetozara Pribićevića potiče očigledno usled njegova teškog položaja, izmedju svojih masa i vodjstva HSS sa kojim mora da radi i da izgleda solidaran, Naša kritika u ovaj čas odnosi se stoga poglavito na deo SD-koalicije pod vodjstvom Dra, Mačeka, i na nejasno i dvosmisleno držanje koje danas ima Hrvatska Seljačka Stranka, oscilirajući izmedju samostalnih demokrat4 i krajnjih frankovačkih elemenata. Hrvatska Seljačka Stranka, posle Radićeve smrti, napustila je socijalni teren, pa se — pod pritiskom frankovaca sve više opredeljuje plemenski, na bazi hrvatskog državnog prava i slobodne Hrvatske, iako nikome od vodjstva — počevši od Dra, Mačeka — nije Jasno, u kojoj formi želi »slobodnu Hrvatsku«, i kako bi se do nje došlo, Svetozar Pribićević nastoji, uzalud, da ovu »slobodnu Hrvatsku« dovede u sklad sa drugim zaključkom Odluke od 1, avšusta 1928, t. j. da ju obmota njegovom namernom maglovitošću i nepotpunošću; ali ga dezavujiše već sam Dr, Maček — da o ostalim drugovima iz drugoš dela koalicijonog vodjstva i ne govorimo —, čije tumačenje drugog zaključka, ukoliko Sa još uopšte priznaje pravovaljanim, dopušta jedva još »personalnu uniju« Hrvatske sa Srbijom. Imamo dakle, unutar SD-koalicije, situaciju potpuno neodrživu; zvanično, pozivanje na Odluku od 1. avgusta 1928 (Sisak—Gospić—Pakrac), koja staje na po puta; a na raskršću: SDS koja Je još uvek unitaristički raspoložena, i HSS koja propoveda »dva sveta« i neće više nogom u Beograd. Kad se sutra usvoje pozitivni zahtevi Odluke — raspust Skupštine, novi izbori, revizija Ustava —, šta će biti sa Koalicijom? — G. Maček misli, i kaže, da je srpski seljak iz preka isto tako »sit ove države« kao i hrvatski, pa da će ostati zajedno ma šta se desilo. Pre svešđa, on je fu krivo razumeo reč »država«, pod kojom naš seljak uvek misli na »režim« ili »vladu« {jer on operiše samo pojmovima narod i vlada,

372