Nova Evropa

једини пут прихватила буџет који, бар на папиру, не би био „уравнотежен". Како је та равнотежа изгледала у пракси, најбоље показује она милијарда „летећих“ дугова, који су настајали само услед тога што су државни приходи стално бивали мањи од државних издатака.

Буџет који је данас предложен показује приходе и расходе са 12.158 милијона динара, према 11.759 милијона у досадашњем буџету; према томе, предлог буџета је за 399 милијона динара већи: он прелази износ од 12 милијарда динара, и по томе је знатно већи од свих ранијих предлога. Ако упоредимо расходе данашњег буџета и предлога новога буџета, наилазимо на следеће податке (види табелу на стр. 377).

Како видимо, расходи опште државне администрације предвиђени су са 7.930 милијона динара, или за 160 милијона динара више него досад. То су прави државни издаци, Издатке државних привредних подузећа не можемо сматрати као дефинитивне издатке, будући да за њих налазимо покриће код прихода државних подузећа; а нека од њих одбацују чак и знатан вишак. Од интереса је погледати, како су државни издаци процентуално подељени према разним државним радовима. Од укупних државних издатака, у износу од 7.830 милијона, отпада, међу осталим:

на врховну државну управу 318 милијона или 4%

„ пензије и инвалиде ! + "1300 „ државне дугове 868 | 4 1100 „ војску и морнарицу 2.549 n + 3200 „ просвету 780 i n 10%6 „ Унутрашња Дела 546 . 700 „ здравље и социјална скрб 209 . > 27090 „ привредна министарства 429 a 5 50500

Упада одмах у очи, да једна трећина државних издатака иде на војску и морнарицу; ако још узмемо у обзир, да се издаци за жандармерију налазе у буџету за Унутрашња Дела, а издаци пограничне страже у издацима Министарства Финансија, премда обе формације потпадају под команду војске, видимо да и преко једне трећине државних издатака иде на војску. Друга највећа ставка издатака су пензије. По предлогу новог буџета, ова се ставка повећава још за 115 милијона динара. Партизанство у нашем чиновништву довело је до тога, да имамо на хиљаде и хиљаде пензијонера, који би могли радити још по неколико деценија. Ради тога ова позиција бива све већа, и поуздано је штисшт на свету, да одмах после војске држава највише троши на пензијонирце! Да ли се и на ово даје применити изјава Министра Финансија о „скрупулозној штедњи", — кад се за пензијонере издаје преко 100 милијона динара више него што се досада издавало7...

376