Nova Evropa

град“, па неће да изађе на чистину, ствар је поготово опасна. Има нас који смо, на својим леђима, извукли потребне конзеквенце за себе. Право је, ако ништа друго, да из нашег случаја извуку бар потребне поуке други.

Чед. А. Поповић.

бив, пуковник,

O preuredjenju države. (Jedno mišljenje.)

S analogijama u istoriji može se dokazati sve i ništa; a ni s »istorijskim činjenicama«, i s istorijski proverenim »istinama« — za koje smo od Svetskog Rata naovamo stekli naročito istančan dar distinkcije —, stvar ne stoji mnogo bolje. Postavljajući se dakle odmah na stajalište skeptika, hoćemo da kažemo da naše nastojanje ide zatim da, pre svega, jasno razvrstamo pojmove, i da se čuvamo nasledjenih i prividno utvrdjenih pojmovnih veza, Da bismo dakle bili načisto sa svrhama i smernicama novođa poretka, kojemu idemo ususret, treba da uzmemo za polazne tačke dva osnovna načela: 1) da je država organizovana vlast, prema tome prvenstveno odnos dominacije, i 2) da je u tom pojavu dominacije težnja heterogenih socijalnihH grupa za što većim zadobijanjem materijalnoga blagostanja najizrazitija i konstantno živa pokretna sila, Odnos dominacije će se dakle, u svojoj najizrazitijoj i za trajnost podešenoj formi, ispoljavati u odredjivanju i obezbedjenju svih onih sredstava i izvoraš koji kao komponente ekonomske nadmoćnosti uopšte dolaze u obzir, Da li su dotične drupe, koje su prinudjene da se podvrgnu dominantnoj vlasti celine, po jeziku, rasi, i narodnosti, srodne ili različite, to za suštinu stvari nije od značaja. Načelo dominacije ostaje uvek ı spram зуакоба jedno i isto, — ono je princip energije u socijalno-fizičkom smislu te reči, i kao takovom svojstvena mu je nesamo apsolutna stalnost nego i neodoljiva ekspanzivnost, Profesor Gumplovic, u svome »Nacrtu Socijologije« (»Grundriss der Soziologie«, dodine 1905, na str, 203) kaže o tome ovako: »U socijalnom razvitku imamo, u stvari, da računamo uvek s ista dva činioca, koji taj razvitak guraju napred; sa težnjom za zadovoljenjem potrebaA, i sa ponudom heterošenih ljudskih grupa da svoj rad podese prema tome da do toda dodje, ili drugim. ге«ита, за večitom borbom oko vlasti. Samo što se oba ova činioca, koji su uvek ravni jedan drugome, u toku socijalnog razvitka dižu na sve više stepene, pa nam se stalno javljaju u novom ruhu.« Otuda vidimo, kako iz te apsolutne stalnosti proizilazi i poredak koji nazivamo »pravom«, i — ukoliko se

14