Nova Evropa

ovom nadmoćnošću razumno baratati, pa da su težnju za primenu vlasti upravili ujedno i na poslignuće биуетпетепфајпе dominacije, a ne na bezobzirno i nasrtljivo rušenje najboljih administrativnih tradicija, i na pljačkanje narodnih dobara, malo po malo smirila bi se ostala plemena u ulozi slabijih, jer bi im bila ostavljena bar mogućnost da se u doćledno vreme popnu do najviših činova hijerarhije i zauzmu vidne položaje u reprezentaciji državne vlasti, Ali Ustavom povlašćivano ekonomsko razvrstavanje, i strogo partijski opredeljen sistem administracije bez ikakova smisla za ekonomske posledice, uticali su živo na razvoj ekonomske krize, ojačavajući osećaj podredjenosti u područjima koja su se već od samog početka osećala prikraćena i lišena ravnopravnosti oktrojisanim državnim osnovnim zakonom, Tek ekonomska kriza za poslednje četiri godine, pojačana trajnom nestašicom kapitala, pokazala je iskonske protivnosti i nepotpunosti u shvatanju suštine i strukture države i čitavu dubinu i nepremostivost zapostavljanja, tako da je došlo .do razdorš koji zadiru upravo u same temelje države. Pre zločina od 20. Juna možda je još i bilo moguće ove razdore svesti u kolotečinu reforama, ili u izmene Ustava u smislu proširenja delokruga samoupravnih tela; ali posle atentata u Skupštini i smrti Stjepana Radića,i još više posle nepomirljivoš 1 петидгобв držanja omraženoda režima, postao je ovaj put nemoćan i nemofuć, i problem revizije Ustava postaje imperalivno i neodložno ne više pitanjem u državi već pitanjem o državi, To se uostalom danas, u ozbiljnim i partijski nevezanim krugovima, bezuslovno priznaje i u samoj Srbiji [vidi naprimer članke Dra, Arandjelovića u »Srpskom Knjževnom Glasniku«, sveska od 16. oktobra 1928, ili Lj, Stojanovića u »Novoj Evropi« od 26, septembra 1928),

Tako nastaje potreba, da se medjusobni odnosi u državi postave na sasvim nove osnove, pošto se ukloni fikcija, da bi se Vidovdanski Ustav prostom korekturom mogao sačuvati u svojoj jezdri, tojest kao sredstvo integralne centralističke državne ideje, kako je prvobitno bio zamišljen i u praksi primenjivan, Stručna diskusija o reviziji Ustava pokazala je već dosad da bi federalističko uredjenje države bilo prirodnije i savršenije, odgovarajući ujedno istorijskoj individualnosti plemena, naravno u vidu nerazdružive državne zajednice, u kojoj se priznaju svakoj pokrajini atributi izvesnog državnog suvereniteta, Otvoreno ostaje pritom svakako teško pitanje razgraničenja, Ali, po našem mišljenju, teškoće u rešavanju toda pitanja pojavile bi se tek onda ako bi Hrvati ili Srbi imali nameru da da stave u središte problema, t. j. ako bi se svelo pitanje na srpsko ili hrvatsko, ili ako bi se od njega načinilo opet naprosto pitanje sile, Lj. Stojanović pravo kaže: »Ako bi se desilo, da se samo na tom pitanju razbije

16