Nova Evropa

На срећу, србијански сељак је сасвим друкчији, и ја сам га нашао врло озбиљним и смишљеним, да не кажем дубоким, гдегод сам се с њиме сретао (најчешће при лову). Јак и духом и телом, иако сиромашан, он има све добре особине чистог Словенина. Нити је површно циничан, као толика његова „господа“ у граду, нити се на њему опажају тамни остаци турске културе и турског менталитета, Више пута слушао сам га, понекад и на енглеском (ако је био у Америци), кад тумачи просте проблеме свога господарства, и на који начин намерава да их реши. Овај сељак сматра све органе Владе — осим Краља — као своје природне противнике, који живе ништа нерадећи од његове муке. Он нема ништа противу Хрвата и пречана уопште; напротив, говори о њима, уколико их познаје, као о поштеним људима, иако их често — католике — сматра за „нехришћане" или „Швабе“. У први мах нисам разумео шта хоће тиме да каже, док нисам увидео да је посреди друга вера. Сваки се бави политиком, али — како изгледа — познаје добро партијске макинације, па не прецењује вредност свога гласа при изборима, Он је много простији и једноставнији од господе у Београду, али је у сваком погледу симпатичнији; а странца нарочито привлачи његова искреност и жеља за сазнањем, његово поштење, и тежња да својој породици прибави што треба да би могла лакше живети. Речју, србијански сељак је човек трезвен и ваљан, који даје Богу божје а Цару царево, И у томе се, како ми се чини, слаже са сељаком на целој територији Југославије, и с оне стране Саве и с оне стране Дрине.

У Загреб сам стигао у јесен године 1928, дакле у доба када су заступници пречанских странака у Хрватској прекинули били све односе са Скупштином и Владом у Београду. Нашао сам читаву Хрватску једнодушну, у грозници незадовољства и протеста противу Београда и данашњег режима у Југославији, Познати су разлози овоме појаву, па се на њима нећу задржавати,

Супротно Београду, нашао сам да ништа вије лакше у Загребу него добити обавештења и податке о свему и свачему. Почевши од вођа Сељачко-демократске Коалиције, па до најмањег бакалина на периферији, свако је снабдевен читавим арсеналом оптужаба и протеста противу Србијанаца и „београдских властодржаца“, и једва чека да их саопшти странцу, Учени професори не штеде своје скупоцено време тумачећи сатима како су Срби у сваком погледу заостали за Хрватима. у култури, коју ови негују већ више од тисуће година. Други се нуде да саставе читаве табаке статистичких доказа, колико више пореза плаћа Хрватска него Србија. Цифре су ту свакако тачне, само не увек и закључци!.,.

22