Nova Evropa

to rekao i predstavniku Vlade, Ja nisam nikada otvarao kovčeg, ili sanduk, Nisam mogao postupati korektnije i svojskije, Uostalom, predlažem Vam — u pogledu slika — da Vam vrlo skoro učinim jednu značajnu uslugu, time što bih Vam vratio onu sliku koja se pripisuje Rembrantu, i što bi Vam se isplatilo na državnoj kasi bar jedan deo one znatne sume koju sam ja u nju uplatio, Ali kako bih mogđao čista srca pokušati pomoći Vam, kad Vi ne preduzimate ništa ozbiljno da sprečite bezobrazluke koji mene, doduše, ne diraju, ali koje Talijani u Kopoenhagenu bolno osećaju? Najbolje je, da odmah pošljete telegram Jergensenu u Asizi, u kojem biste mu izložili moje bratsko držanje prema Vama, A tekst biste mogli, ako hoćete, meni poslati, pa ću da ja dostaviti kud treba, Inače bi mi teško palo ispružiti ruku ususret ruci koja me nepravedno zasipa kamenjem, Nadam se da ste razumeli? — Primite moje najsrdačnije pozdrave i želje,

21. jula 41922, Сабтеје 4' Аппипгло,<

Neverovatno je samo jedno: da je čovek — та Ко i ma kakav on bio — mogao poslati u svet o sebi ovakav document humaine,

Na nedelju-dve dana zatim, opet Danuncijo piše pismo:

»Dopuštam evo već mesecima, sitrpljiw Као Какау апјеуа išsposmik, da me vredjaju, Ali mislim (да svakoj .dvosmislenosti treba sad da bude kraj, Oni koji me napadaju morali su uvideti, da se moja strpljivost pretvorila u neumitnu odlučnost, Svaka Катрапја ирегепа protivu mene osudjena je unapred na neuspeh (!). U celoj ovoj stvari, ma meni nema mrlje, Držim da je bilo Vaša dužmost, da to izjaviće pred Vašim marodom. Ја пе фФорибфат da mi se prkosi: uostalom, ponavljam .omo što sam Vama u pnilog obećao, kako sam Vam jedmom već pisao, Posledice rata su svirepe, kao što је svirep i sam rat, Ја sam se ipak pokazao, i opet ću se pokazati, nadčovečanski Putujte татпа 1 офуогепа srca,

6. avgfusta 1922. Gabriele d' Annunzio.«

Kad sam prvi put objavila gornja pisma Danuncijeva, s komentarom, bila sam načisto da knez-pesnik i »džentImen« neće oćutati, već da će da пјебоуа »franjevačka« strpljivost izdati, I doista, 25, marta 1923 javljeno je iz Italije novinama, da je Pesnik Vilu Karnjako — poklonio Italiji; a 30, marta, da je Vila Karnjako nacijonalno vlasništvo talijansko, Odmah zatim došao je telegram, da je Gospodin Danuncijo iskazao svoje »gadjenje« radi moga »pokušaja ucenjivanja«, i da njega, nakon njegova Života stalne požrtvovnosti, niko ne može okriviti sa gramzivosti, Kasnije opet, pustio je da se štampa beleška, kako je on »izabrao najskromniju i najosamljeniju vilu, upravo jednu staru, loše održanu seosku kuću, u kojoj nadjene stvari

118