Nova Evropa

Тада су Командант 44. Дивизије и команданти стрељачких бригада могли да се врате својим трупама, а Командант 19. Пешачке Бригаде задржан је у својству таоца, па му је гроф Баратјери изјавио, да ће бити одмах стрељан ако се ма коме од Талијана догоди ма што непријатно. Место Команданта Бригаде вратио се је његов Начелник Штаба, заједно са два талијанска официра који су имали дужност да приме предато оружје. Кад је пао мрак, талијански официри замолили су Начелника Штаба да их отпрати натраг, пошто су му зајамчили да га неће задржати; али по доласку у Штаб, он је проглашен заробљеним и придружен своме Команданту-таоцу ! За кратко време, нашао се ту и фелдмаршал-лајтнант Шенауер, с једним од официра свога Штаба. А кад је Командант 44. Дивизије издао био сва потребна наређења, према закљученом споразуму, позвао га је гроф Баратјери, па је и он постао заробљеником, И 44. Дивизија, 19. Пешачка Бригада, и 86. и 87. стрељачке бригаде, које су све сачувале ред до краја, пале су у ропство у целом своме саставу,

Оближње аустроугарске трупе почеле су тада да се повлаче назад, будући да се је сада образовала празнина на фронту, кроз коју је талијанска коњица могла слободно продрети у позадину. Али су се Талијани кретали са највећом опрезношћу, и чим би им се чинило да могу наићи на отпор, они су се заустављали; док су на једном делићу фронта водили преговоре чуло се како се на суседним деловима талијански одреди крећу напред. Аустроугарском 16. Корпусу претила је опасност, да ће му за леђа доћи талијански коњички пук који је заузео варош Удине; зато је Командант Корпуса наредио да се извести Командант Пука, да ће у случају да Талијани крену даље варош у исти мах подврћи артиљеријској ватри, На звонарама су већ били смештени посматрачи, а топови постављени у згодне положаје, Талијани се, одиста, нису ни макли!,..

На овоме делу фронта биле су још читаве дивизије које су одлазиле у потпуном реду. Ишле су већином преко њива, будући да су друмови били затрпани бесконачним возовима, У стопу за одлазећим аустроугарским трупама ишли су Талијани. Сада, кад није више претила непосредна опасност од стране непријатеља, почеле су да се издвајају од пукова поједине нацијоналне групе: пољски и маџарски емисари, изаслани од новостворених влада, звали су своје земљаке, и објашњавали им шта се све догодило у домовини, При свем том било је пукова у којима су ред и дисциплина сачувани до последњег момента. У Јегри, вратио се је у своју касарну пук који је отуда отишао у рат. Један маџарски коњички пук прешао је маџарску границу у таком реду као да је био на вежбању, скупа са својим командантом на челу. Хусарски Пук из Линца тражио је да и последњи пут прође парадним маршем пред

239