Nova Evropa

Баратјери, који још није био примио никаквих наређења у овоме смислу, учинила су се објашњења аустријског Генерала. веродостојним, па је повукао своје ескадроне ватраг до обале реке, али тако да су обе обале остале у рукама Талијана;а фелдмаршал-лајтнанту Шенауеру предложио је, да се упути скупа с њим у Штаб талијанске Коњичке Дивизије, да би тамо примио потребно обавештење од своје више команде, Пенауер је прихватио предлог, па је прошао кроз талијанске линије.

Из Штаба Корпуса, коме је било одмах управљено питање, одговорили су, да је тврдња о наступу примирја нетачна. Међутим су у Штаб грофа Баратјери дошли и команданти других аустроугарских јединица: Командант 19. Пешачке Бригаде, и команданти 86. и 87. стрељачких бригада, и они су се, на својим деловима фронта, исто тако били уверили да постоји некакав непојмљив неспоразум, па су дошли по објашњење. Али се ни овде ништа није разјаснило, Кад је примљен одговор из Штаба Корпуса, гроф Баратјери, у споразуму са присутним генералом Ђукардијем, поставио је аустроугарским старешинама следеће захтеве: 1) све њихове трупе да положе оружје; 2) све јединице са својим официрима да се у току још истог дана искупе на десној обали реке Таљамента; 3) све телефонске и телеграфске везе да буду одмах пресечене; 4) оружје да буде сложено на одређеним местима; и 5) да талијанска коњица одмах крене напред. Фелдмаршаллајтнант Шенауер одбио је ове захтеве, изјављујући да није овлаштен да их прими. У споразуму с Командантом 19. Пешачке Бригаде учинио је други предлог; да се аустроугарске трупе повуку уназад, толико да би Талијани могли поћи напред за један цели дневни марш, на одређеном одстојању. Али је овај предлог одбио гроф Баратјери, па је дошло и до крупнијих речи; генерал Ђукарди ускликнуо је том приликом: „Онда вас је издала ваша властита Врховна Команда !..."

Аустроугарским официрима, пре него што су прешли на талијанску страну, било је тврдо зајамчено, да ће се у сваком случају моћи вратити својим трупама, па је фелдмаршаллајтнант Шенауер наглашавао, како сад само присутност старешина на овој страни може да спречи незгодне заплете, али је Начелник Штаба једнако наваљивао да се талијанске трупе одмах крену, па су преговори настављени у великој узрујаности. Коначно је постигнут следећи споразум: 1) 44. Стрељачка Дивизија и 19, Пешачка Бригада сложиће своје оружје на местима која ће за то одредити талијански официри; 2) трупе ће бити концентрисане, а официри сносе одговорност за очување реда и дисциплине, 3) ноћу у десет часова, талијанска ће коњица прећи аустроугарске линије и продираће напред, и 4) ако би се потврдило да је примирје збиља закључено, онда ће предато оружје бити трупама враћено.

238