Nova Evropa

беспосличара, тих узалуд бачених енергија, да је њихова склоност к изванредним и великим емоцијама зарана добила свој прави смер. |

Савремено цепање породице ствара генерацију без основних социјалних осећања према заједници, и без моралне снаге да осети светост и срећу правог дома. Док се кућа у најбољем случају брине само за тело, школа је она која често убија душу. Сви ми то знамо, сви смо то проживели и осетили, а ипак пуштамо нашу децу истим тим стереотипним путем, јер се још увек не схвата да је педагошко питање животно питање друштва. Схематским одгојем, који одговара свему пре него ли духу нашег времена, наводно се ствара теоретско знање детета, место да се помогне стварање личности— човека, Учење ради оцене, тај криви гр!г1!и5 тоуеп5, основа је лажног морала, јер се код детета место пробуђене жеље и радости за радом јавља жеља за надметањем с друтовима, Зато ће му настојање и тежња да развије све своје снаге тешко постати властитим циљем, наградом и пуном лепотом живота, срећом у осећању развоја свих властитих способности,

Колика је штета, што баш први занос младости пролази у стерилном, апатичном, дванајсттодишњем седењу, при чему се интелигенција испољава само у лукавом надмудривању досадног учитеља, ако се уопће не пода посвема резигнацији околине, Једино они који су бунтовнији и отпорнији противе се тој моралној укоченој дресури, непрактичној и несавременој; јачи одлазе, мењају школе и системе, па обично и дају у свом животу више од просечног. „Јер, зар се доиста верује да је веза између оригиналности и нередовног похађања школе сасвим случајна 7..." Стара је школа мање мучила душу површним методама, па је „она била мање шкодљива за личност него ли данашња школа са својим темељним приправљањем, интересантним лекцијама, усавршеним методама, одличним учитељима, који ученику сваки каменчић с пута уклањају и духовну му храну пружају течно припремљену, што је више могуће, готово сажвакану! Та добра школа, претерујући у многоврсности, поставља темељ нервози нашега доба, и крива је својом душевном леношћу, која у њој влада, за негативност нашега доба, Најмирније и најпослушније дете најбољи је Бак! То значи, да најбезличнији и најбезбојнији постају увек — узором, тако да већ у школи настаје збрка вредности. Што су тело и душа пасивнији, погоднији за дресуру и примање, утолико бољи резултати са гледишта школе |,,." У такој атмосфери коначно отупе и деца и учитељи, Овај протест личности и критика моралне дресуре потпуно су савремени, чак и у ово наше хипериндивидуално доба, где криво схваћена личност постаје сама себи идеалом без аутокритике, и без тежње да

271