Nova Evropa

guši u svom životnom »blagostanju«, koje je bilo toliko protivno njegovoj buntovnoj prirodi,.. -

Tolstoj je delom našeg života. Ni detinjstvo, ni mladost, ni zrelo doba, ne da se zamisliti bez malih svezaka »1То|stoja«, kad se »Rat i Mir« i »Ana Karenjina« čitaju do zadnjeg retka, U detinjstvu, čitali smo »Rat i Mir« dotovo i ne kao knjigu: naprosto su se otvarala vrata pred nama i počinjao novi život; Napoleoni, Aleksandri, Bezuhovi, Bolkonski, Rostovi, — svi su oni izlazili i živeli, topovi su pucali pod Borodinom, Moskva je gorela u plamenu, jedni su se zaljubljivali, druči umirali,., Otrgnuti se bilo je teško, Na knjizi bi se stranice istrle...

Ali Tolstoj nije bio raspoložen za Wuzdisaje, tugu, maštanje, »Rat i Mir« pisano je u punoj zbilji; pa i »Ana Karenjina«. Čudnovato, unatoč životnom naporu, nadčovečan-

skoj snazi njegova pisanja, — stvaranje Tolstojevo uopće je tmurno. Nema u njemu »veselja« u višem smislu; nema osmeha, nežnosti, umiljatosti,.. Treba reći istinu: ljubav,

seros«, nije Tolstojeva domena. I u ranije doba, dok je bio više »nesvestan«, naprosto je vezan za famnu dubinu, samo što se to manje opažalo. Ali stvari kao što su »Krajcerova sonata« i »Smrt Ivana Ilijća«, već nose u sebi nekaku mračnu crtu, Kao da se pisac nalazi na tradičnom putu,

On je odbacio tisučgodišnje iskustvo čovečanstva, intujiciju njegovih duhovnih svetionika i svetaca; nije poverovao njima, nije ih zavoleo, u prkosnom ponosu odlučio je sve iznova stvoriti, sam-samcat ići proliv sveta i protiv Boga. I sim je i ostao, Nije imao saradnika ni sledbenik4, u iome se Tolstojev put oštro razlikuje od proroka i svetaca. · Tolstoj je nepokoran Demijurć, — njemu nije bilo dato ni da postane mučenikom za svoje ispovedanje. On je veliko otelovljenje buntovništva, te je primio na se celi tragični teret svog položaja, Mir i tišina nisu zagrevali njegovu starost, Nješov vlastiti život — život snažna, zdrava, bogata, i slavna čoveka, koji je spolja tako odlično uspeo, bio je razderan oštrim protivurečjima, Ako je moguće govoriti o njegovu mučeništvu, onda je to samo u unutrašnjem smislu — i to je jedna od njegovih najprivlačnijih, duboko-čovečanskih crta. · Tolstoj se stalno mučio i razdirao, Čudno, da је »bolesni« Dostojevski imao srazmerno tihu starost, usprkos svih svojih grehova, skretanja i komplikacija. A. zdravi Tolstoj, sa svim svojim »omirizmom«, sa svim velikim darovima, elementarnim kao da su izrasli iz zemlje, u starosti je morao proklinjati i porodicu, i ljubav i žemu, i bežati od one sa kojom je živeo pedeset бофипа, osudivši tako ceo svoj život i sve što je bilo najbolje u njemu,

284