Nova Evropa

је такођер натпис кнеза Мутимира из Уздоља код Книна (из 895), дакле натпис постављен у доба прије него ли је Сплитски Сабор уопће устао против употребе глагољице у Хрвата. Осамљена појава глагољског црквеног натписа, из времена кратко по изумрећу хрватске династије (око 1110), у Св. Луцији на отоку Крку — који је по свему био једно од средишта глагољаша —- само потврђује утисак, да је и у старохрватско доба глагољица живјела у Хрвата само уз латинско богослужење, и то првенствено код ширих маса пука. Усто, ни разни покушаји да се нински бискуп Теодозије (879—882) прикаже освједоченим пропагатором глагољице у хрватској цркви, не могаху се одржати пред научном критиком. Све нас то упућује, да глагољица није од хрватских владара добила у хрватској цркви преимућство пред латинским богослужењем; нити се је глагољица у хрватској цркви ширила свјесном акцијом с хијерархијских врхова те Цркве, Словенско богослужење у Хрвата јесте свакако занимљива, широка, и снажна појава, изазвана, у свом постанку, непосредним додиром хрватске Нинске Цркве са територијем Методове словенско-панонске Цркве у Угарској и панонској Хрватској, и прибјегавањем Методових ученика иза Методове смрти у хрватске стране, Ширење глагољице у Хрвата било је потпомогнуто природном привлачношћу живе народне ријечи код маса пука, које тек што су биле приљубљене хришћанству и привикнуте латинском богослужењу. Глагољица је у Хрвата од виших црквених фактора дозвољена, у првом реду, из недостатка довољног броја хрватских, домаћих свећеника, вичних латинској књизи. Ова задња околност имала је поуздано снажног удјела у развитку и одржавању глагољице код Хрвата у раније доба, Папа Иван Х, у уској вези с поруком краљу Томиславу и хрватским поглавицама, да напусте словенско богослужење, ставља им у свом писму на срце, да своју дјецу даду зарана на науке. Сплитски Сабор усваја папинску побуду, иу ХМ чланку закључује, да се „подмладак Хрвата посвети науци, е да би их родитељи радо слушали као своје, а не туђине",

Преувеличава се такођер противност и борба латинских бискупа далматинских градова против глагољице у доба сплитских сабора. Главни циљ настојања латинских бискупа на тим саборима није било истријебљење словенске ријечи из службе божје у хрватској цркви, већ успостава прквеног примата и свих других права бискупија латинских градова на територију Хрвата, како је то било у давно доба прије досељења Хрвата. Папа сматра словенско богослужење науком противном Светом Писму, која се мора пошто-пото искоријенити; Сплитски Сабор напротив задовољава се тиме, да забраном далњег ређења глагољаша, и стварањем хрватског свећеничког подмлатка вична латинској литургији, постепено одстрани словенско богослу-