Nova Evropa

другачије се задаће имале рјешавати, и другачије се потешкоће имале савлађивати, Данас, када смо чврсто стали у коло цивилизованих народа, често се у нас чита и са симпатијом се прима побуда за становитом еманципацијом од опће европске цивилизације, у тежњи за стварањем наше властите словенске цивилизације, Али у првом наступу Хрвата као народа била им је прека нужда потражити уски додир са једном од цивилизација које су онда постојале, оном Запада или оном Византије; и то баш као најподеснијег средства за народно самоодржање, Да су хрватски владари кроз неколико стољећа, уз цијену бораба, жртава, и компромиса, привели Хрвате у коло просвијетљених народа Европе, јесте њихова непролазна заслуга, и чињеница, која мора да нам увијек буде пред очима,

У конкретном случају, тојест у питању како се је држао краљ Томислав на сплитским саборима, мислимо да немамо ни стварних података за тврдњу, да је постојала опрека између рада хрватског бискупа Гргура и политике његова краља Томислава, Интересовање за рад Сабора и за хрватску Народну Цркву показао је краљ Томислав својим присуством на једном и другом Сабору у Сплиту. Истина је да није забиљежено, да би Томислав био судјеловао у Сабору и непосредно утицао на стварање закључака. Али то није ни могло бити, Сплитски прквени сабори спадају у такозване мјешовите саборе („сопсша пархја“), којима су уз црквене достојанственике присуствовали и свјетовни одличници; али су и на таковим саборима право гласа у црквеним стварима имали искључиво црквени достојанственици. Краљ Томислав је, према томе, могао бити само моралним ослоном и залеђем своме Бискупу у отпору против пресизања латинских бискупа, у питањима организације Цркве на хрватском државном територију. А то је Томислав јамачно и био; то наслућујемо по стилизацији неких важних закључака Сплитског Сабора, Упада наиме у очи јасна одрјешитост саборских закључака, када раде о уређењу Цркве у далматинским градовима, покрај настојања да се не кида сасвим с хрватским могућницима и с хрватским владаром, у некојим саборским чланцима који се непосредно тичу уређења Цркве и црквених питања на хрватском територију, И закључци Другог Сабора су јасни, досљедни, и бескомпромисни; сама одредба у погледу бискупа Гргура, којему се одузима бискупија у Нину и одређује једна од упражњених бивших бискупија на територију Хрватске, припушта, кроз стиснуте зубе, могућност да бискуп Гргур себи задржи териториј све три пегдашње бискупије у Скрадину, Сиску, и Дувну, што ће рећи, да се припушта могућност да Гргур задржи већи дио дотадашње Нинске Бискупије, Пресудом папе Лава У, наређено је истина, под пријетњом изопћења, Гргуру, да се задовољи самом Скрадинском Биску-

25