Nova Evropa

жидара Петрановића, и покушаје Стјепана Загорца и инж. Челића, који тврде да Босанска Црква уопће нема веза са бугарским Богомилством, већ да је самоникла биљка сјеверозападнога Балкана, Али оба ова покушаја нису успјела, јер иду предалеко, Иако ми данас на Босанску Цркву гледамо као на посебну појаву у оквиру балканског Богомилства, па се и сами донекле морамо еманциповати од становишта Рачкога, морамо се чувати да не забраздимо, као ови испитивачи, у другу крајност,

На срећу, развитак науке на другим пољима дао нам је довољно средстава у руке да Босанску Цркву, као сасвим осебујну појаву на сјеверозападном Балкану, можемо потпуно разумјети. Ту нам у првом реду служе испитивања проф. Јордана Иванова, о потпуном недостатку сваког догматског јединства код Богомилства, да можемо пратити како се је Босанска рква развила у сасвим осебујан организам 5ш бепепз, Један религијозни покрет који се је по својој природи распадао на територијалне цркве, које нису биле ни у каквој другој органској вези до пригодне измјене вјерника, дакле нису имале органа који би се бринуо за једнообразност догматскога учења, већ које су се служиле сасвим слободно, без икакова ограничења и критике, најразноличнијим апокрифима еванђеља и тумачењем Светога Писма, чак и на символичан начин, није наравно могао остати јединствен него се је морао далеко разићи, већ по посебним социјалним, културним, и историјским утјецајима, који су на територијима појединих цркава дјеловали, Тако се ке треба чудити да видимо код Босанске Цркве толико ослабљене и излучене дуалистичке елементе да Нам се она на прелазу из ХЛУ вијека у ХУ вијек приказује као претежно монотејистичка наука, Оно што се је од Ш до УП вијека могло одиграти на Ирану, могло се је од ХЕ до ХУ вијека одиграти на Балкану; и то тим лакше што многи аутори (у новије вријеме особито проф. Иванов, Стјепан Загорац, и муслиман инж, Мустафа Челић) признају јак утјецај словенскога паганства на развитак Богомилства, а чешки учењак проф, Јан Пејскер потпуно оправдано тврди, да је старословенско паганство било несамо дуалистичко него управо зороастровског поријекла. Према томе, имамо у Богомилству врло много зороастричких утјецаја и то са двије стране, па је утолико природније да се код Богомилства сусрећемо с истим појавама које пар стољећа раније видимо у перзијској религијозној повјести,

Овака посебна физијогномија Босанске Цркве овлашћује нас на питање: који су посебни историјски, социјални, и културни моменти, који су на сјеверозападном углу Балканскога Полуострва дјеловали, и имали за посљедицу да се је та Босанска Црква тако сасвим осебујно развила и образовала 2

6