Nova Evropa

ostati nezbrinuta па putu. Vremena su zaista teška, Da bar taj varvarin što dolazi nije asket!,.,.,

KOSTUR MLADOG PESNIKA (вапито šapuće nešto Valeriji. Ona ga sluša sa suzama u očima i srdačno se s njime ruhuje. Pesnik zatim ustaje na pohrov sarhofaga i dehlamuje):

Vekovi lete kao oblaci

nad krvavim arenama. Cezari trunu s Nazarencima u mračnim katakombama,

Lomače, б!јоНпе, мезаја radjaju »nove« ljude,

Cezari smetaju Nazarencima, Nazarenci smetaju Cezarima.

I stođa, srećan je onaj koji ovako ima svoj samački sarkofag

gde može mirno da spava,

i da sanja o lepotama sveta...

KOSTUR ZLOBNIKA: Koješta! KOSTUR MEDARDA: Ne shvatam, Gluposti. KOSTUR ČOVEKA BEZ ZANIMANJA: To nije u vezi sa

predmetom o kojemu je reč, Vi pesnici uvek nešto drugo hoćete.

KOSTUR ZLOBNIKA: On se udvara Valeriji, o KOSTUR VALERIJE (poniPne, i pomalo se shriva u sarPofagu). a KOSTUR MLADOG PESNIKA: Ah verujte, nema više ljubavi kao nekad, Sa nama su izumrli poslednji ljubavnici,,.

KOSTUR FILOZOFA: Varaš se, dragi pesniče, Vekovi su preko nas prešli, a milijarde srdaca plamtilo je posle naših u slavu večne ljubavi,,. Izgaraju, izgaraju jadni stvorovi, a njihovo izgaranje pomaže veliko komešanje svemira, Kulture, civilizacije, sve su to krasni kolači, pečeni na vatri njihovih srdaca .., naših srdaca ... I sad se oni njišu na konopčiću Istorije, a po 6rdnom pepelištu, kud ložač izbacuje srca kada dogore, po nepreglednom strništu, obilaze arheolozi i ruju kao krtice, da bi što više kostiju izneli na sunce,,, Nisu sa nama izumrli poslednji ljubavnici, sinko!

KOSTUR ZLOBNIKA: S tobom sigurno nisu, — ha, ha, ha!

KOSTUR ARHEROLOGA (PFilozofu, koji hoće da sedne): Ja sam dosada ćutao i nisam se mešao u raspru, mada se drska invazija mene najviše liče,,,

KOSTUR ZLOBNIKA: A što kaže Imperator? Je li Palata njegova ili tvoja?

61