Nova Evropa

KOSTUR ARHEOLOGA: Ja protestujem protivu nevaspitanih varvara, Molim pomoć, da ih odavde oteramo kada naidju. Ali protestujem takodjer i protiv reči Filozofa, koji je nas arheolo8še nazvao krticama...

KOSTUR ZLOBNIKA: Pa zar niste krtice? Izrovali ste pola sveta! Vi petrificirate život gomilama vašeg kamenja. ManiTestacije života vas ostavljaju hladnima, — vi marite samo za relikvije smrti,

KOSTURI NEKOLICINE NEIMARA: Mi nečemo nikada dozvoliti, da ta gdrdosija zasedne na stepenice! Naša se reč mora poslušati. Mi smo Palatu gradili samo za Cara!

KOSTUR čOVEKA BEZ ZANIMANJA: Ovde se čuje svakoga osim onoga koga se stvar najviše tiče, Zašto se Imperator ne javlja? Što se u stvar mešaju toliki nezvani brbljavci? Ćutite, neimari, iz vas боуоге ореке!

Nekoliko šišmiša dolefi. Najednom opet tiho. Pojedinci se spuštaju u sarhofage, umorni od nenavihnulog Ddenja i razgoрога. Sviće. Čuje se mrmljanje. Isprva lagano, pa sve jače. To grupe nastavljaju debatu o dolashbu varvarsbhog Epishopa. Jedni su zato da ga se pusfi na Peristil, te da se dozna što on zapravo hoće; da ga se pruo vidi i čuje, da se s njim govori hao sa gradjaninom rimsPbim. Drugi su zafo, da ga se uopće ne pušta u blizinu. Ovi su grlatij. Nadvibuju jedni druge s razlozima i predlozima. Neće da razgovaraju sa sebi neravnim varvarima, mada i medju njima samima ima polafinjenih varvarđ. Sudeći po njihovim rečima, spremaju najžešći ofpor. Ali ima i freća grupa. To su varvari, sabupljeni u pozadini. Oni miruju i smeše se. Kao da nešto očehuju, sigurni i neuzbudjeni.

KOSTUR ZLOBNIKA (preforijancima, dvorjanima, i laHпахЕфт duhovnicima, Poji se nalaze na okupu, u živom dogovaranju): A otkud vi sada najednom zajedno? Nekad ste se borili do istrage, a sada zagrljeni grakćete na ŽIVOT, koji vas prezrivo gazi,..

Zlobnih i ne svršava a u fo odjehne urnebesan štropot. Grad se vas irese i zaplašene plice Pruže unaoholo nad Peristilom. Kosturi, zaprepašteni, u prvi mah sklanjaju se hud hoji. Ponehi feb usudjuje se da prouviri. Šfropot medjutim poslaje sve jači. Jedna gorostasna crna priliha ulazi u Grad s istočne strane i polaho se primiče Peristilu. U jednoj ruci hnjiga, a drugom hao da opominje i da se grozi u isti mah. Suve se je shutfrilo, hao hipnotizovano od gorostasnog »Hanibala« hoji nije više pred vrafima nego je ušao.

NEKOLIKO VARVARSKIH KOSTURA (koji su dosada

mirno posmatrali iz pozadine, prilaze bliže Peristilu, očekujući