Nova Evropa

медицинских и хигијенских установа. Па ипак је Русија још увек културно у заостатку. Велик је број неписмених сељака, поглавито као последица сиромаштине, За последњнх година порасле су и прошириле се потребе маса: сељак хоће да су му деца школована, захтева лекарску, агрономску, и другу културно-просветну помоћ; усвојио је гледиште, да је без потпоре агронома готово немогуће организовати „хозјајство" на новим културнијим принципима него досадашњим. За све то су потребни велики издаци, па је совјетска власт поставила себи за задаћу да убрза прогрес организовања сеоских господарстава, напоредо с изграђивањем индустрије и остале државне привреде. Она стога троши огромна средства на културне потребе и ликвидацију неписмености међу сељачким масама; тако је утрошено само из државне касе:

године 1925—26 906 милијона рубаља “ 1926—27 1.156 ii | „ 1927—28 1,397 “

за 1928—29 предвиђено је 1.600 7 n

A напоредо са државом раде, на овоме пољу, културне и задружне установе и организације, понајвише и раднички синдикати. Болничке касе издају на стотине милијона рубаља годишње у здравствене сврхе, помажу незапослене и инвалиде; а синдикати дају више од једне милијарде годишње на друштвено-културне потребе; позоришта, читаонице, спорт, летњи одмор, и т, д.. Кад се све ово сабере, види се јасно колика се знатна средства стављају на расположење народној просвети, здравственим циљевима, и уопште социјално-културним потребама радних маса,

За управу, и државни апарат, издаци се полако смањују, Трошкови на управљајући апарат износили су 1925 до 1926 — 6,5%0 од целокупног буџета, а 1928—29 тек 3,3%,

Царска Русија покривала је своје буџетске издатке добрим делом иностраним зајмовима, чији је терет онда падао на леђа сељаштву, Совјетска Русија не добија иностраних зајмова, па је совјетски буџет приморан да своју снагу црпе искључиво из властитих државних прихода: трговине, транспорта, поште и телеграфа, привреде, речју из главнијих грана народне привреде. Фабрике, заводи, железнице, трговине, који су сви у државним рукама, дају већ сада знатне приходе, Али њима није циљ сама зарада, већ појефтињавање производње и продуката, па се ради тога сама држава стара око регулисања цена, и брине се једино да се покрију и оправдају издаци, а сав приход улаже се у даље развиће и проширење привреде и њених установа. Најзнатније приходе одбацују железнице и остале гране транспорта, Осим тога су

189