Nova Evropa

извори знатних прихода рејони богати рудом и каменим угљем, и т. д. Само је још тешко извући и довући ово благо до по" трошача: нема веза, нема путева, нема доста саобраћаја, Не стоји боље ни са поштом, телеграфом, и железницом, иако се свуда осећа напредак и настоји да се постигну што бољи резултати. Тако данас више нема ниједне „волости“ (општине) без поште; по селима крстаре писмоноше, развија се телефонска и телеграфска мрежа. А цео приход отуд употребљава се на даље развијање и усавршавање ове гране народне привреде и народне културе.

Велику улогу играју у буџету зајмови, Будући да нико са стране не позајмљује новац Совјетској Унији, то она пласира своје властите зајмове међу државне привредне установе, међу задруге и задружна предузећа, који су обавезни да део својих капитала држе у зајмовима, те међу раднике и намештенике, па и међу сељаштвом. Ови народни зајмови троше се само на развијање и организацију привреде; и ево колико је таких зајмова било за последњих година, Држава је дуговала ;

године 1925 — 367 милијона рубаља 4 1926 — 417 | 1921 На 5 5 5 1928 — 1,300 o 5

Буџет за 1928—29 очекује од зајмова 800,000.000, из којих he 100,000.000 отићи на исплату старих зајмова, тако да ће дуг за зајмове порасти на две милијарде рубаља.

Најзнатнији извор прихода су порези, Непосредних и посредних пореза утекло је, према буџету:

године 1925—26 — 2.016 милијона рубаља " 1926—27 — 2.834 i " a 1927—28 = 3.199 a n " 1928—29 — 3.829 a n

Порези, како се види, расту; али, кад се узме у обзар да се у перијоду изградње и подизања народне привреде тешко могу очекивати од ње потребна средства за државне издатке, и кад се има у виду да је принцип совјетске трговине не зарада већ појефтињавање еспапа у интересу потрошача, онда је очигледно да је држава присиљена привремено се упирати на порезе, па иако порези расту они не терете народне масе, јер су у сразмери са порастом народног благостања.

Тежиште совјетског опорезивања не лежи у суми која се прикупља од становништва, већ у пореском систему, и у пореској политици, т. ј. у распореду пореза међу разне

190