Nova Evropa

људски живот морао се окренути у правцу њених принципа : створити суфицит, па га продати. Данас је, стога, главни задатак људске муке: пласирање суфицита, који је машина створила; и благостање једног народа зависи од његове способности,

да тај суфицит ствара и да га уме пласирати по што бољој цени, Наравно да се, у исти мах, јавља и велика реакција, и од стране социјално напредних, који се буне противу експлоатације којој продуковање машином отвара широм врата, и од стране реакцијонара свих врста, који црним бојама сликају последице новога преображаја и људске будућности, Али људски живот све више дезертира старе форме друштвене организације, и — машина ради.

Занимљиво је гледати, при том новом опредељивању и сналажењу људи и нација, како — у жудњи за оним што коме недостаје — народи често заузимају енергично ставове и држање који су дијаметрално супротни њиховој атавистички-менталној конструкцији, особито народи без дугог и континујираног државног живота и искуства. Тако ће, например, Индијанац с одушевљењем говорити о материјалном прогресу, за који је тотално неспособан, као што ће Кинез најрадије сањати о искоришћавању својих природних богатстава и са упорношћу одбијати да призна своју неспособност у том погледу, Видимо, исто тако, где Совјетска Русија чини надчовечанске напоре на путу индустријализације, с врло слабим успехом, док Американац живо купује и скупља уметничка ремек-дела, јер сам уметности нема, Код нас код куће, Србијанац, сељак и војник по традицији, хоће преконоћ да снабде универзитете професорима Нобелових тенденција и све државне уреде узорним чиновницима, док Хрват, способан привредник и пун западњачке ерудиције, жуди само за државним правом и слободама, које стварно никад није познао. Црногорац, напротив, рођен и одрастао у слободи, за кога је слобода била исто што и егзистенција кроз тисућу година, не виче на сва уста да је политички зрео, већ — осећајући рађање новог доба — увиђа да економска еманципација постаје важнијом од свих старих идеала, па је готов, иако са болом у души, одрећи се старе своје љубави гко само има изгледа за ослобођењем економским. Јер, некада су цветале и мале државе, од један-два-три-четири милијона становника; некада су напредовале и мале радње, са једном-две-три хиљаде долара. Данас, не! Данас је апсолутно потребан капитал од бар милијон-два-три-четири и пет, па ла

корпорација издржи конкуренцију; а држава — тек почиње код десет милијона. Држава, мислим, у правом смислу речи... Машина је узбуркала и испреметала свет. Старе се формуле напуштају, и као што биљка истеже свој врат да је што ближе сунцу, исто се тако поједине нације журно прилагођују прин-

ципима машине, да би осигурале себи продужење опстанка,

260