Nova Evropa

Opet u Jugoslaviji, {Utisci s puta.)

Hiće skoro tri godine dana otkako sam bila u Jugoslaviji (vidi moje članke u »Novoj Evropi«: od 26. februara, 26. aprila, i 11, jula 1927: »Kroz Jugoslaviju«), pa sam došla ponovo, da obnovim utiske, i da vidim je li se što izmenilo, Znala sam da se radi i gradi na sve strane; ali moram priznati da sam se ipak iznenadila ovolikom napretku, ;

Naročito me je iznenaddoo Beograd. Šta tu sve nije učinjeno i podignuto za ove tri godine! Čitala sam već i na strani o radovima na higijenskom području u raznim krajevima Jugoslavije, čije se ustanove stavljaju za uzor i mnogo većim i starijim državama i civilizacijama, pa sam s osobitim interesovanjem potražila i obišla nove zgrade Medicinskog Fakulteta, koje bi mogle stajati usred najmodernijih sveučilišta Evrope i Amerike, sa svojim novo uredjenim institutima i bolnicama. Čisto bih rekla, da se u ovom pravcu otišlo malo i odviše unapred, pa će trebati vremena da зе шуб i prosečnost djak4 i primenjene nauke prilagode ovim sjajnim modernim aparatima i instalacijama. Uostalom, možda se i varam, jer život na ulici i u društvu u Beogradu kao da se kreće brzim tempom u istom pravcu, — sudeći bar po mnogim zlatnim i neđovanim zubima koji padaju u oči na svakom koraku, pa čak i medju siromašnijim svetom! Biće da se i za dobar deo tih zuba staraju država i gradovi, ili Rokfeler i G. Dr. Štampar, sa svojim brojnim dispanzerima i školskim poliklinikama? ...

Druga stvar koja mi je privukla pažnju bile su fabrike, u predgradjima i na periferiji gradova, — osobito u Beogradu, na dunavskoj strani, Tu se diže sada i veliki most koji će spajati obe obale Dunava, Banat sa Srbijom, i koji treba već za godinu-dve dana da bude gotov! A na drugoj strani, kažu, otpočelo se s ogromnim radovima na isušenju rita, da bi se omogućila železnička veza sa »žitnicom Jugoslavije«, i da bi se mnoge tisuće jutara one crnice načinilo plodonosnim. Naravno da su fu na radu i Nemci i Francuzi, jer Jugosloveni, i kad su najvredniji i najsposobniji, ipak nemaju još dovoljno iskustva, a kao dobri Sloveni — ni dosta smisla za organizovani posao, da bi mogli za tako kratko vreme stvoriti ovaka čuda od moderne tehnike i izdržati ovako sistematski udešene napore. Ipak, na ušću Save u Dunav, podigla je sama Beogradska Opština terase i zasade koje su izmenile čitav izgled onome delu Kalemegdana, te ga pretvorile u jednu sunčanu promenadu i krasnu baštu, S ushićenjem sam gledala šta je tu stvoreno otkako sam se onud zadnji put spoticala preko gradskih bedem4, pa sam — napokon — oprostila u svome srcu i bivšem Gradskom Na-

342