Nova Evropa

za »plebiscit«). Taj glas, i kad je najumereniji (vidi »Times« od 26. oktobra), sumnja, da promene u Italiji za poslednjih sedam godina »odgovaraju najdubljim i najintimnijim osećanjima italijanskogš naroda«, i osudjuje »upotrebu neumerenih manilestacija« kojima je postignuto »budjenje i pojačavanje patrijotizma a Italiji: »Ono što se u drugim zemljama smatra prvim i najdragocenijim pravom svakog čoveka, pogaženo je pri Sprovodjenju novih ideja«. Drugi neutralni izveštači (vidi londonski »Referee« od 27, oktobra) konstatuju, da je »fašistička diktatura primorana, u težnji da skrene pažnju svoje javnosti s neuspeha unutarnje politike, — da vodi jednu spoljnu politiku koja će zabavljati mase«, te da se iza Musolinijevih pretnja toljagom, ili »xveckanja mačem, — kriju mnogo dublji i mračniji motivi«, pa bi »njegovo uznemirivanje mira u centralnoj i jugoistočnoj Evropi moglo da izazove najozbiljniju krizu, što bi moglo da zapali i cela Evropu« ..

Tu smo na tačci na koju želimo da upremo prstom. Bojimo se, da je G. Musolini stičao na kraj svoje političke mudrosti, kad sve što ima baca na ovako slabu kartu: neobično je radostan i ponosan što ima odvažnosti da saspe olovo iz svojih pušaka u ledja jednoga čoveka, čija je jedino dokazana krivica u tome, da je bio u Jugoslaviji, i da je video, i rekao drugima, da se tamo bolje živi nego u Italiji, Neka se G. Musolini malo zamisli, u času kad obračunava sa svojom savešću: ako se u Jugoslaviji odista bolje živi nego u Italiji, hoće li biti dovoljno oštar preki sud u Pulji da spreči onaj narod da dleda preko granice, i hoće li dva milijona registrovanih toljaša i pušaka biti dovoljno da ga slede »u svakom trenutku«? Zar ne bi bilo bolje, u tom slučaju, živeti sa Jugoslavijom u ljubavi i prijateljstvu, pa se držati »obaveze časti« i »političke mudrosti« prema Slovenima, prihvaćenim pre devet godinš (Rapalskim Ugovorom), kako je to lepo rečeno tada u rimskom Parlamentu? — ALi, sve i da nije u Jugoslaviji bolje nego u današnjoj Italiji, Jugosloveni na ovoj strani nisu manje spremni nego »oliciri i vojnici svih vrsta oružja« u Italiji da se odazovu pozivu »ako bi sutra neko hteo da poremeti miran «ок razvoja našem narodu, i ako bi ko hteo da poreče veličanstveno jedinstvo naših duša«, Oni su naučili od svojih velikih suseda na Zapadu, uključujući tu i Talijane, kako se ujedinjuje narod, i kako ujedinjen narod brani svoju zajedničku domovinu; pa iako se danas ne zaklinju na pušku i toljagu, i ne grade podmornice i drednote, oni su već dosta svesni — pa, možda, i još dovoljno »varvari« — da »izdrže i svladaju svaku kušnju, ma došla ona iznenada«. Čemu dakle krupne reči ı neodredjene pretnje medju nama? 1 čemu krv nedužnih žrtava koja vapije па nebo?... __

и,

292