Nova Evropa

знању. Помањкање легенде, рушење митоса, разоткривањемистерија, ископало је јаз заморености, горчине. Кад се свих седам печата са свих седам врата подигну, онда се приказује празан простор који зјапи и страши у својој пустоши. Отприлике у таковој се форми предсказује модерна цивилизација. Као неки откривен мистериј, као нека порушена сања; као нека илузија која се сломила кроз врлети открића, истраживања, и анализа. И тај низ наставља се у интимностима безбројних појединаца; он је: интеријорна мука анонимних разбољених индивидуа који не говоре и не пишу, али који сви осећају недостатак стабилности, издајство идеала, и хладноћу духовности.

Пренети сав тај крупан проблем у наше релације, значи сукобити се са стварношћу. Један велики, крвави, и дубоко озбиљан процес има да се изведе. HM то од стране омладине која, презасићена инерцијом и празнином присутнога, живи у разочарањима, али и у дубокој вољи да нешто започне, да нешто подухвати. Је ли и овде прилика да се понови поклик Берла: или са Золом, или ништа» У часу, док се у нас дозива расплакани романтизам Шенде, и док револуцијонари ришу своје позадине ишчезлом бидермајерштином и воле да свој стил декоришу барокним лексиконом културно-историјских раритета, заборављајући на човека»

Наш је духовни живот само разбојиште сукоба старих и младих. И опетовати ову стару причу звучило би помало анахронистички. Али један процес има ипак да се изведе. И то у смислу конструктивизма, сабирања, и реда. Запад убија традиција. Нас, напротив, недостатак традиције. Запад убија савршенство форме, дефинитивно постигнуће циља и напрезања. Нас убија незакљученост наших односа. и тежина наших напора. Запад има право кад нам пребацује, да пред нама остаје будућност: једно празно све које има, да се испуни. Запад има право кад се тужи, да јеу његовим односима све откривено и да се више ништа не да открити. Напротив, код нас — кудагод бацимо поглед све има да се открије, све има да се усавршује, све има да се сређује. Од Запада нас не дели само једна метафизичка претпоставка, која мада трансцедентална ипак постоји, већ и наше девичанство, наша елементарност, наша снага за сваким новим покушајем. Против западног скептицизма и против латинске ироније, ми још увек постављамо наш потсмех, нашу ведрину, и наше херојство људи који неће да. буду друго до — људи. Наше сутрашње посланство пола-. зиће искључиво са те претпоставке. Са претпоставке. човека, — самог човека.

Богдан Радица.

16.