Nova Evropa

“čiji su članovi često ljudi ili sa malo razumevanja ili sa nedovoljnom ličnom kulturom da bi mogli pravilno rukovoditi školskim poslovima, U vezi sa ovim, ima i pokret u toku nekoliko zadnjih godina, da se »Bureau of Education« u Vašingtonu, koji je sada samo jedan odeljak Ministarstva Unutrašnjih Dela, izdvoji iz tog Ministarstva i formira kao nezavisno ministarstvo, razume se, sa daleko većim poljem rada i većim budžetom nego što da ima danas,

Drugi jedan problem, koji danas zanima veoma mnogo američke prosvetne krugove, to je pitanje profesijonalnog upućivanja — YVocational guidance. To je pitanje u uskoj vezi sa pitanjem niže srednje škole (Junior High School), koja je najviše radi tođa i stvorena da pomogne soluciju ovog problema. Tendencije progresivnijih krugova su, da se osnovna i bar niža srednja škola oslobode svake uže vokacijonalne dominantnosti, Jasno je da u današnjem socijalnom sistemu često ne sposobnost učenikova za akademsko obrazovanje već ekonomske prilike učenika ili njegovih roditelja, odlučuju hoće li on moći da nastavi dalje školovanje ili ne. Deci bogatijih roditelja će dalje više školovanje biti uvek obezbedjeno, pa ma ona i nemala za više akademsko obrazovanje nekih naročitih iumnih sposobnosti, Jasno prikazuje stanje stvari u tom poledu jedna nedavno pripremljena statistika, iz koje se vidi da na hiljadu očeva čija deca posećuju srednje škole u Sjedinjenim Državama, ta su deca izašla iz sledećih društvenih redova: poslovni ljudi 400 — profesijonaliste (lekari, profesori, sveštenici, inžinjeri, i t, d,) 360 — rentijeri 341 — trgovci 245 — u Štamparskom poslu 220 — činovnici 219 — državni službenici 173 — mašinski zanati 1609 — transport 143 — razni drugi zanati 103 — rudarska, drvarska, i druga zanimanja 58 — farmeri 50 — obični radnici 17. Prema tome, ako bi se vokacijonalno vaspitanje u nižim školama dovelo do apsolutne dominantnosti, i izdvojilo što više od akademskog vaspitanja koje vodi ka višim školama, time bi bio zatvoren ili znatno otežan put ka višem školovanju velikom broju učenik4 Кој bi možda imali i volje i sposobnosti za to, ali su u mladjim godinama bili prinudjeni da se odadu nekoj manuelnoj prolesij, Otuda se u »Kardinalnim principima za srednje škole« i kaže, kako je komitet za izradu tih principš4 »izneo svoju koncepciju o obimu i funkciji srednješ8 školovanja, i isticao potrebu izmene propisanih uslova za stupanje na koledž, kako bi srednja škola mogla da saobrazi svoj rad prema raznolikim potrebama učenik4, a ne zafvarajući im pri tom mogućnost da nastave školovanje u višim institucijama«,

Funkcija niže srednje škole trebalo bi da bude, pored toga što svojim učenicima pruža nastavak akademskog obra-

24