Nova Evropa

нашег језика нити имајући сродника, пријатеља илн познаникад на овој страни Атлантика, дошао у ову земљу као усељеник. Он је себи пробио пут овамо, и све до на Колумбијски Универзитет, на којему је задобио највише академске почасти и награде, као и високо поштовање сво јих другова, који га изабраше себи председником. Задобивши стипендију својим академским радом, био је у могућности да у Енглеској и Немачкој, међу највећим математичарима ин физичарима, настави своје студије до крајњих граница светскога знања у математици и физици, па и преко граница тадашњег светског знања, у царству спекулативне теорије. Вративши се натраг овамо, постао је чланом ново основаног Департмана за Електрично Инжењерство у Школи за Руде Колумбијског Универзитета. Он је у многоме унапредио наше знање у погледу науке о електрицитету, и његов проналазачки геније дао је уједно овоме напретку практичну примену. Без тог његова проналазачког генија, телефон на далеку дистанцију и радио не би били оно што су данас. Био је прваком и вођом у чистој науци физике, а исто тако H у вештини њене практичне примене. Досад је већ био председником и Америчког Института за Електричне Инжењере и Америчког Удружења за Унапређење Науке. |

Све да своје порекло води, у свакој линији, баш и од самог Мајског Цвета (»МауНошег«, амерички нацијонални цвет), не би могао бити симпатичнији нашим америчким установама нити наћи међу њима више разумевања. Пре две-три године добила је његова аутобиографија, под насловом »Од усељеника до проналазача« (»Етот ГттавтапЕ го Ттретот«) Пулицерову награду, као најбоља аутобиографија за ту годину. Иста та књига, и оно што у њој пише о Линколну, навели су ово Удружење на помисао, да дојучерањи српски усељеник има нешто да нам каже што заслужује да добије своје место поред досадашњих говора Дра. Меклоглина и Дра. Финлеја. Др. Михајло Пупин има реч, о томе »како је један српски усељеник познао Линколна«. Врло је то велика част за једнога усељеника, бити позван да на овом историјском месту одржи спомен-беседу о Линколну. У једној књизи, коју сам недавно штампао, често је

· споменуто име Линколново, што је свакако наговештавало да ја знам повест коју би требало да се каже на овај спомен-дан. Одиста је знам, и моја беседа данас биће повест о томе, како је један млади усељеник, Србин, познао Линколна. Ја сам прво чуо о Линколну кад сам био дечко од девет година; и то, чуо сам од једнога старог српског тежака у