Nova Evropa

ресује за спорт и за свежи зрак, и из њега су постали спо. собни предратни нараштаји. Узгред буди речено, за БернЏонса се каже да је послужио као оригинал за тип сликара Базила Хала у познатом роману Оскара Вајлда, »Слика Доријана: Греја«. Некоја од његових најбогатијих дела израђена су на бојадисану стаклу.

У своме утицају на наш домаћи укус, прерафаелитизам се неприметно прелио у каснији естетски покрет. Невероватно је колико су настојали исмејати ту фазу енглеске културе, која је у ствари била тек покушај да се дражи лепота унесу у атмосферу свакидашњега живота. А ипак је, на крају крајева, овај покрет изашао из борбе победоносан, што најбоље сведоче разни каталози домаћег намештаја и опреме у Енглеској; или огласи за ћилиме и остало. На сваки начин је он из темеља изменио изглед оне собе у коју смо били ушли на почетку овог излагања. : - · Сада смо, наиме, близу 1890. Имамо такозвани »Адам« камин: а ако њега нема, онда се барем мраморни ценотаф закрије драперијама. Нежне плаво-зелене и сиве старозлатне и љубичасте, укратко »гобелин«-боје. превлађују у засторима, тапетама, и јастуцима. Салони су пуни »чипендела« (Сћарепдаје), и правих старих а и у модерној репродукцији. Са зидова на нас гледају Берн-Џонсове процесије или »Блажена Девица«, уз још понеког лорда или Милесова »Ангелиуса«, за промену. Из соба за ручање продан је црвени намештај из махагони дрвета, а на његово место дошло је храстово дрво, тамно, али у природној боји. И зидови су понекад обложени. А уместо бакрореза, видећете фотогравуре. Сада ћете ту сигурно да се нађете и са каквим »Летном«. Фридерик, касније Sir Frederick, a најпосле и Барон ГепбћЕоп, рођен је године 1830, а умро 1896. Иако савременик Берн-Џонса и Росетија, његова се дела чудновато разликују од њихових. Био је сликар чији је жанр био више по мушком укусу. Дуго су времена његове поносите Гркиње са дубоким деколтејима биле веома омиљен украс по собама и салонима. А фото-гравуре његових огромних слика класичног садржаја — »Заробљена Андромаха« и друге — сматране су чак и као достојна декорација по школама, док су оригинали били понос и дика градских галерија. У то сам време често слушала да су велике беле жене и жилави тамни људи сматрани као здрави идеали, у противности наспрам кржљаве и бесполне омладине БернЏонса и његових следбеника.

Није увек лако разликовати на први поглед слике идућег љубимца популарног укуса, Сер Лауренца Алма Тадема, од слика Летнових. МИ код њега увек иста мирна класична лепота, била она мушка или женска, и свуда при-

132