Nova Evropa

Пушкина; Пушкин је опет прорекао славну будућност Гогољу; Достојевског су »пронашли« Њекрасов и Григоровић; младог Толстоја примио је раширених руку у свој часопис Њекрасов; Григоровић је »извукао на светлост« Чехова; Короленко је отворио врата редакција дебелих часописа Горком, а овај, већ као прослављени приповедач »Челкаша« и »Молве«, прочитавши у московском листу (1898) »Курјер« (новини доста споредног значења) причу о томе, како један жандарм, по имену Баргамот, у »Велику Ноћ« (у очи Ускрса) води свог заклетог непријатеља — проузроковача свакојаких скандала и нереда на улици, пијаницу Гараску, у своју кућу, место у апс, и даје му да се наједе као правом госту, осетио је у тој причи куцање пулса новог талента, па је упутио писцу — који се звао доста баналним презименом у руском животу »Андреев« — ласкаво и похвално писмо, које је имало знатног утицаја, тако да Андрејев, у својој автобиографији, када је већ постао славан, бележи о познанству са Горким и ово: »Обавезан за буђење правог интереса за литературу и озбиљно схватање пишчева позива«...

До тог свог познанства са Горким, Леонид Андрејев био је сарадником »Курјера«, за који је писао ситне приповетке и анекдоте, те путописе, приказе о позоришту, судску кронику, и т. д.; поласкан похвалом Горког, он се држи више приповедака, па већ 1901 године штампа своју прву збирку (од десет приповедака), коју је прочитао тадањи некрунисани владалац руске критике Н. К. Михајловски, па је необично топло, у приватном писму, и у засебном чланку, оценио Андрејева, као нов таленат који ће имати успеха у руској литератури, називајући његову збирку »причама о животу и смрти«. И заиста, све што је после написао Андрејев креће се у знатној мери око смрти, као антитези живота. После ове критике Михајловског, успех Андрејева скаче, и приче »Бездан« и »Мисао« (написане 1902) доносе му популарност; нарочито »Бездан«, ради своје, донекле тугаљиве и страшне, садржине. -

Ако је у својим почетним причицама Андрејев писао у духу сентименталних хуманистичко-реалистичких радова једног Дикенса или Чехова, иако се већ у њима осећа нека мрачна и неодређена позадина човечанског живота каракте ристична за Андрејева, у »Бездану« иступа он јасно са својим драстичним наметањем страшних проблема живота. Предвече, ван вароши, иду — студент Немовецки и студент“ киња Зина; он стидљиво одвраћа своје лице кад угледа њено колено... Али их неочекивано нападају неки мангупи, који силују Зину и остављају ју онесвештену. Када Немовецки, који је исто лежао у несвести, дође к себи, и

види њу онесвешћену и разбарушену, он је почиње дози

260