Nova Evropa

_ Moje učestvovanje u gdimnazijshim časopisima sfalno je frpelo potpun lijasho, — suve su mi pripovethe odbacivane radi apsolutne nedarovitosti.

Prvi put sam dobio priznanje na Rhnjiževnom polju u petom razredu gimnazije, had sam — na zadatu femu — napisao sastav o selu, sa opisima prirode. Sastav je bio pohvaljen Pao »neobičan«. Ali posle toga opet zapadoh u ništavilo. Pa i faj prvi uspeh je odmah pomračen: sa strane fehe, nastavnihovom ruhom, bilo je nešto nečitbo napisano; počeh da odgonetam. Desetah zavidljivih očiju fabodje polete odmah da pročita šfa je fu napisano, Pabva još odliba. Ispade da je napis glasio: »Napisano neobično dobro, ali i neobično nepismeno«. Ja se požurih da saPrijem fehu, a docnije gumom izbrisah drugu polovinu napisa.

Jasno se sećam, da se sfremljenje ha pisanju rodilo hod mene zahvaljujući sedenju na časovima. Dešavalo se da sedim i izaziuam u uobrazilji sve slihbe domaćeg žiuota, ribolova, lova, i prirode, Tada pobušah da napišem to što uobrazilja ftaho jasno vidi. Ali odmah osetih suoju nemoć: slike su ispadale mrfue, izlišne ... Počeo sam da čitam blasibe, i uvideo sam da Je njihova glavna osobina u neobičnoj živosti, u jasnoći izražavanja.

Mebolibo sam godina upofrebio nato da sam iz dana u dan prepisivao naročito jasna i živa mesta, frudeći se da izrazim rečju sve šlo je obraćalo pažnju na sebe. Tada osetih da je moj sfvarni, pravi život — fo, Pbnjiževnost, zato što se iz mene nešto radja, poliče iz moje prirode. A onaj život hoji je išao bao po zapovesti, i po ljudshoj volji, faj je podmetnatt, au gofovu oblihu pružen.

Pribupljajući svoje belešhe i čitajući napoređo velihe mislioce i umetnibe reči, ja sam ushoro uvideo, da se moj živof ne sasfoji samo iz jednog pula, već iz mnogih i mnogih puteva, hoji su feb uzajamno vezani jedinstvom izvora. Ja nisam imao posla hao stranac, — nisam fražio poslodavca; ja sam upotrebio ono što sam preživljavao, što je bilo u meni i što je prolazilo Етог тепе, Рао Phroz jednu česticu ogromne celine — naroda. Ali i otuda sam uzimao samo ono šfo je moglo imati značaja za sve, što bi postalo opšti fond, iz hoga bi svabi mogao crpsti ono što je njemu suvuojstfveno. Činilo mi se da ceo moj život mora predstavljati sobom organshu celinu, bad ja nepropuštajući ništa shupljam sve što mi moja priroda daje. Mislio sam da moram napisati delo boje bi bilo sinteza celog tog života, hoji je nesamo moj već uopšle put pravog čovečjeg života. Morao sam da saznam uopšteni rezultat svoga pokušaja. Rezultat behu moje beleške »O putu života«.

Ali sam naporedo sanjario i o ogromnom umefničhom delu u boje bi se moglo uložiti ceo život. Od toga se docnije izrodila »Rasija« (»Pycb«). A bad sam shvatio za čim idem, počeo sam da izučavam iz BbnjiBa i živofa rushog čoveha one nepoholebive .

267