Nova Evropa

| Импорт: Експорт: Аљаска ~ " 1119.02 2835. —

Кирасо 1320.15 1208.75 Њуфунленд 906.75 1057.87 Канада 233.85 262.86 Аргентина 162.72 181.95 Унија 65.77 80.32 Остале: земље 41.77 42.37 Целокупна Америка · 64.12 77.25

· IIpeMa овоме јасно је, да се у светском трговинском обрту запажа тенденција новчаног богаћења Америке на рачун Европе. Кад се узме у расматрање међународна трговина у Африци, опазиће се биланцно шаренило: Јужна Африка, Мисир, Британски Судан, и Златна Обала, имају активан трговински салдо; што се тиче Алжира, Западне Африке, - Туниса, Француског Марока, Белгијског Конга, и других земаља, оне су у међународној трговини у дефициту. Земље Океанске Аустралије, Нова Зеландија, Хавајско Островље, и друга острва и колоније, имају — изузимајући Аустралију — веома активан трговински биланц.

Проучавајући развитак међународне трговине у послератно доба, према појединим деловима света, видећемо да је Европа развила највећу активност повећавши своју трговину више него за три пута (импорт 38.383,800.000 рубаља, експорт 30.556,300.000). На другом месту стоји Америка, која је повећала свој обрт од пет до шест пута (импорт 16.508,600.000 рубаља, експорт 18.989,800.000). Затим Азија, која је повећала свој обрт девет до десет пута (импорт 9.579,200.000 рубаља, експорт 10.420,000.000). Африка је повећала своју трговину- седам пута (импорт 2.993,800.000 рубаља, експорт 2.789,500.000). И најзад, Океанске Земље, које су повећале своју трговину за четири до пет пута (импорт 2.009,500.000 рубаља, и експорт 2.111,800.000). Најглавнији, и одлучни, чинилац у тако знатном дизању модерне светске спољне трговине, то су: пораст бродарства у току последњих деценија, и пораст индустријских економија. Није тешко запазити, да пасивност спољне трговине земаља као што су Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Шведска, и друге, има само релативно значење. Њихове се пасиве, у већини случајева, покривају активама њихове колонијалне трговине, и делатношћу њихове трговачке морнарице. У целокупној тонажи трговачке морнарице прво место припада Великој Британији, са 22,782.000 тона; затим следе: Унија — 14,538.000 тона, Немачка — 3,777.000, Француска 3,444.000, Италија — 3,429.000, и напокон Совјетски Савез 377.000 тона!

276