Nova Evropa

Хвара остајао у позадини, а због јаче зависности био је недовољно отпоран и борбен, па се тек у последње време почео истицати. Истина, он није ни могао да буде друкчи, јер иза себе није имао велику и компактну скупину сељака, како су то имали остали делови Отока.

Било је и по осталим крајевима отока Хвара сличних појава, али у мањој мери, јер су ту господа била у мањем броју и нису јако на сељаке утицали, а и јер су сељаци ту били бројнији. Ради тога је отпор сељака према господи у тим крајевима био јачи, а нерасположење, чак и мржња против њих, много се више осећала. У тим су крајевима сељаци, у огромној већини, потпуно били одељени од господе, и међу њима се увек опажало неко социјално настројење и класна деоба на тежаке и господу. То је остало до најновијих времена, а после Рата је чак и појачано под утицајем разних социјалних покрета, чије идеје допреше и до Хвара. И тако стари проблеми и сукоби, још из Хекторовићева времена, изгледа, нису престали да заокупљају ове крајеве, и да маленом отоку дају изглед једног малог културног мозајика.

Јорјо Тадић..

Petar Hektorović i puk hvarski

Od svih dvadesetak starih i novih književnik4 rodjenih na otoku Hvaru, najviše se uzdiže svojom ličnošću stari Petar Hektorović, pisac iz XVI vijeka, Kad ne bismo imali njegove slike, morali bismo — po njegovu životu — zamisliti njegov lik onakvim kako je naslikan u crkvi Sv. Petra u Starom Gradu. Na toj slici ovaj dobri starac bijele brade, u odijelu plemića, prisustvuje Hristovu pogrebu u ulozi Josipa iz Arimateje. Na toj se slici odrazuje pobožnost ovog čovjeka, koji se kroz hrišćansko naziranje sa slovenskim saosjećajem približio duši malog čovjeka, seljaka i ribara, i otkrio u njoj vrijednosti koje su tek tri vijeka kasnije drugi počeli zapažati.

Hektorović živi u ono vrijeme (1487—1572) kad Hvar doživljuje najveći sjaj, ali proživljuje i najveće borbe. Uz plemstvo i mali puk težaka i ribara, u ovo vrijeme imamo i dosta velik broj pučana koji su stekli bofatstvo trgovinom, ribanjem, i pomorstvom, te se ne razlikuju od plemića ni po načinu ži“офа, а valjda ni po shvatanju, ni po i čemu druđom, osim po tome što ne mofđu vijećati s plemićima u hvarskoj crkvi Sv. Marka, gdje vijeća »collegium nobilium«, jer se ne broje medju članove 32 povlaštene porodice. |

407