Nova Evropa

ШП, Да ли постоји код нас хиперпродукција интелигенције,

Проблем наше интелигенције доиста је један од најактуелнијих проблема нашег социјалног живота, Економски уништена, услијед пропалих и истрошених приштедња, изгладњела услијед девалвације новца и свих сталних прихода за вријеме Рата и непосредно послије њега, она се није знала снаћи у посљератним приликама. Одгајана за сасвим друге прилике — а одгој над интелигенцијом врши далеко већи утјецај него над другим класама = она се није могла прилагодити новоме духу времена. Дала се је бацати овамоонамо од распојасане и неорганизоване гомиле и њених вођа, што се погрешно назвало »демокрацијом«. У својој немоћи, поводила се је за другим класама, ласкала им свима од реда, и молила милост. Заклањала се је иза свачијих идеологија, а није могла да си прибави средства ни за своје најелементарније животне потребе. Она није знала поставити своје захтјеве и своја схватања у такове облике да би их »широка јавност« и друге класе респектовали. Сви покушаји и конгреси у том правцу остали су без успјеха. Без своје властите оријентације, искоришћавана и одбацивана од свију и свакога, она је доживјела морални слом. Она га је, уосталом, у једном свом дијелу, и признала, и прогласила се сама »калном водом«, — то не треба да се заборави!... Разлога и оправдања за све то лако би се нашло; али се ничим не може опровргнути само постојање факта.

Временски се овај перијод поклапа с добом инфлације. Послије инфлације долази дефлација; послије слома — лагано придизање. Јасније се појава придизања интелигенције почела опажати тек у најновије доба. За захтјеве и потребе интелигенције почиње да се има више смисла, Тражи се, H налази се, и средстава. Дошло се је до скупог искуства, да без интелигенције, без школованих, квалификованих, не иде. Само што се до те спознаје није дошло услијед активности наше интелигенције. Она није успјела да својом активношћу, мушки, докаже вриједност социјалне функције коју врши; она није увјерила остале класе својом властитом снагом, да услијед њезине активне сарадње иду ствари набоље. Она је довела до промјене у своју корист својом пасивношћу: показало се, напросто, да без ње — не иде. Наша је интелигенција извојевала побједу, као жена, својом слабошћу.

Напоредо с увиђањем, да је интелигенција много важнији фактор него што се посљедњих година вјеровало, долази и тражење начина како да се тој интелигенцији помогне. H прва је ствар била, која одмах упада у очи, већ при површном проматрању ствари, — њезин број. Прогла-

8