Nova Evropa

— za Ecce homo — da je to »delo jednog ludjaka (Wahnsinnswerk}«, Taj »ludjak«, Niče, bio je poslednji veliki čovek i mislilac za kojeđa znamo, Zadnje pola veka nije se javio niko ko bi ga nadmašio umom; a ni pre njega istorija ljudskoga duha nije zabeležila mnoge koji su mu bili ravni, ili slični, Kao obično kod velikih ljudi, njeBovi savremenici nisu ga razumeli, a pOnajmanje njegovi bliži sunarodnici, Nemci; ili su ga krivo razumeli, Stoga njegova prava vrednost nije još ni do danas, trideset godina posle smrti, tačno ocenjena i utvrdjena, Pored toga, on je imao i naročitu nesreću, da je njegova bliža okolina — koja ба je lično volela i cenila, te u kojoj je silom svoje bolesti ostao zatočen do smrti, — bila zadojena sasvim drugim idejama i uverenjima, upravo suprotnim onima koje je on ispovedao, odnosno do kojih je sam svojim umom i svojom mišlju dopro.

Tako se ni sama njegova sestra, gospodja Ferster — koja je, posle smrti Ničeove, ceo svoj život ispunila pišući o svom slavnom bratu i izdajući njegove spise, — nije slagala s nje-

боупп »moralom«, t,. j, s njegovim političkim i religijoznim pogledima; a još manje njen muž [kojega Niče nikako nije trpeo) i drugi srodnici i prijatelji, veliki nacijonalisti i imperijalisti, koji su posle vodili, i još vode (uz gospodju Еегзгег), »Niče-arhiv« u Vajmaru. A baš u tim njegovim anti-nacijonalističkim i »anti-religijoznim« spisima otišla je Ničeova vidovita misao najdalje, proničući u budućnost, te je zadužila čovečanstvo, više možda nego i jedan genijalni duh pre njega,

U odeljku svoga »Ecce homo« — »Zašto pišem tako dobre Кпрбе«, komentarišući svoj spis »Slučaj Vagner«, Niče dopušta sebi »da bude grub prema Nemcima, i da im kaže nekoliko tvrdih istina, — jer ko to inače čini?« On tu prekorava nemačke istoričare, da nisu imali pravi »veliki pogled na tok dogadjaja i za vrednosti kulture«; da su »svi od reda postali pajaci (Hanswiirste) u rukama Politike i Crkve«, te da im je člavni argumenat, uvek i svuda, nemački (deutsch)«, a polazna tačka i načelo »Deutschland, Deutschland iber Alles«, — baš kao da Germani i germanstvo ovaploćuju »moralni poredak« u svetul »Oni imaju na duši« — tako nastavlja Niče podvlačeći svaku reč, — »sve zločine protivu kulture u toku četiri stoleća!... Uvek iz istog uzroka: usled svoga velikog straha pred stvarima, koji je ujedno i strah pred istinom... Nemci su sprečili Evropu da pobere plod i smisao poslednje6 velikog doba, Renesanse, u času kada se približio bio pobedi jedan viši poredak stvari, u kome bi otmene, život priznajuće (jasagende) i budućnost zajemčujuće vrednosti potisnule bile suprotne, negativne sile i vrednosti, u dubinu — sve do u same instinkte! Luter, kobni

138