Nova Evropa

и посвећена. Еријо је напросто прешао ћутке преко проблема Он је код нас — праћен китњастим причањем класицисте Дучића (»штразабје Фрјотаје«, како га је назвао сам Еријо), — открио тајанство јужно-српских манастира, да затим по Јелади покуша васкрснути стопут мртве и заборављене богове, са свим могућим и немогућим симболима, демонструјући својим чудноватим ревелацијама последњи професорски класицизам. Пут старих романтика занео је Еријоа; али он није интујирао, да гледати Акрополу с оне исте тачке са које ју је гледао Шатобријан значи невидети 'н неосетити огромни размак столећа. Његови путописи свакако су заблуда, и његова књига представља конац једног посматрања. У поређењу са савременом путописном књижевношћу, она пада у поноре застарелог и непиторескног, она значи недостатак модерног укуса, штавише и негацију сваке свеже и чисте инспирације. Богови Јеладе, изазвани беживотном имагинацијом лијонског Председника Општине, не уливају више ни поверење ни чар Лик-диртенових »белих богова«, који магијом свога столетног тајанства изазивају и оваплоћују проблеме. Лакретел је био свакако пажљивији, па је у Праксителову Хермесу открио полубога, давши му све тумачење наше модерне, пост-ничеовске сензибилности. Дрије Ла Рошел је, хумором савременог скитнице — који под насмејаном и скептичком кацигом једног модернорафинираног Алкибијада кида главе боговима —, у Питији открио вечну жену телефонисткињу, узевши је кас посредника за једно куријозно решење у пикантном збивању свога ингенијозног романа. А Еријо подгрева цитате из уџбеника о класицима! ;

Литература пута треба да је израз часа, сведочанство времена. М она то јесте у многим књигама савремених писаца. Чињеница је, да су људи од пера и идеја побегли од себе, напустили свој дом, своје партикуларистичке осећаје, па се решили да своје старе, сепаратистичке, конзервативне, и провинцијалне европске погледе окупају и освеже у дотицају са новим пејсажима, са новим земљама, са новим обичајима, са новим предметима, са новим видицима. Побегавши од себе, они су уједно пренели свој субјекат на субјекат других људи. Тако ми присуствујемо колосалном догађају свестраног, грозничавог, безумног лутања. Живчани систем код тога има да пати интензивно и тешко. Мисли крваре. Предрасуде падају нагло и са жртвама прескупих искушења. Мозак једва може да издржи нагло и вртоглаво филмско низање визија. Таленти прибегавају синтезама. Докле»... Детаљи и анализе појешће још многе нове напоре, јер људи јуришају страсно за открићем глобуса, за

178