Nova Evropa

милина словеначкога предела, привлаче човека и носе га у небеску хармонију. Зар нису црквице по бреговима, тако густо посејане по словеначкој земљи, знак и изражај прастаре словеначке чежње ка Богу који је хармонија у свемируг

Нема поколења» — Нису нема, — још данас нам сликају своју земљу у својем предању, у словеначкој. народној песми, без које се словеначка крајина не може ни представити. Да ли сте већ чули, по Горењском, у топлим, летњим ноћима, складно певање младића који иду девојкама у село2г Или певање девојака за време бербе у »словенским горицама«» Наједном вам оживи цела крајина и спомен на њу остаје неизбрисив. Сасвим нарочита чар разлива се кроз словеначки крај из његових цркава. Путник који суботом послеподне, или недељом преподне, обилази словеначке пределе, застаје очаран да ослушкује складно звоњење које долази одасвуд и ниоткуд; понегде се ово звоњење мења по такту и ритму као да звонови сами весело плешу: то је словеначко »притркавање« (ударање у звоно) које се чује само овде, а и то се спаја заједно с пределом у незабораван осећај.

Словеначки предео дели од мрког севера његова шароликост, његове живе, вечно мењајуће се, никад досаднеи монотоне форме, и неки јужни чар, који се пружа од Марибора до Постојне и од Триглава до ЈБутомера кроз ову земљу, објављујући снажнијим бојама крајине и нарочитим сјајем зрака и неба близину мора! Отуд ове модре горе, ова блистава села, ови сињи поточићи, и ове беле цесте! Отуд ово радовање цвећу и певању, и живим бојама на девојачким хаљинама! А све је то ипак ублажено неком хладовином и озбиљношћу које потсећају на близину планина. Већи део Словеније је одиста бујно зелена башта, коју посвуд оживљује и освежава жива вода, тај елеменат живота. Услед ње остају шуме и гајеви тако дуго. свежи кад је сунце већ у јужнијим крајевима спалило све зеленило. И та вода која извире у Словенији, осим на југу, свагде на светлост дана, даје јој уз њене планине и виногра-, де сасвим нарочит чар, било у слаповима Савице у Бохињу, Радовине у Винтгару, Перичника у Вратима, Саве при Медводама, Шумика и Вухрешчице на Похорју, Драве при Фали, било у језерима: Бледском, Бохињском, и Церкничком, било у сликовитим долинама Саве, Соре, Драве, Савиње, Мислиње, и Крке. Док по алпским долинама превлађује бујно шаренило и здрава изразитост крајине, по долини долењске Крке разлива се неизрецива милина; нарочито је тако у околици Новога Места (Долењске Топлице, Оток при Новој Цркви). Снажније акорде будућег великог тока навешта Драва од Марибора према Птују и напред према истоку.

259