Nova Evropa

posve čudan način {vidi »Novu Evropu« od 11. januara 1928: »U odbranu Matice Srpske«). Zastupnik Matičin povukao je kasnije tužbu, i ovaj spor na sudu izmedju Uprave Matice Srpske i »Nove Evrope« izravnat je; ali smo, izveštavajući o tome naše čitaoce [na omotu »N. E.« od 11, marta 1929), ођеćali da ćemo istom »sad tek početi sa kritikom današnjeg stanja u Matici Srpskoj i njene sadašnje Uprave, odnosno uredjivanja ,Letopisa' i izdavanja ostalih Matičinih knjiga«, Medjutim je, već u to doba ili uskoro zatim, glavni predstavnik tadašnjeć stanja u Matici, njen sekretar i urednik »Letopisa«, G. Maletin, »dao ostavku« na službu u Matici i »povukao se u privatan život«; a sve što je tome prethodilo i sledovalo, te što je izašlo na videlo (naročito na glavnim skupštinama 60dine 1929 i 1930), jasno je pokazalo koliko smo imali pravo sluteći, ovako iz daljine, da u Matici nije sve u najboljem redu. Tako smo dobili zadovoljštinu preko svakog očekivanja {bar da nismo!), i ispali smo proroci u tolikoj meri da nam se, u onom kaosu koji je nastao oko Matice, učinilo nezgodno i neoportuno da i mi učestvujemo, pa smo se uzdržali od obećane kritike i nismo uopšte upotrebili prikupljenu gradju povodom gornje tužbe, Ali baš zato što nam je na srcu Matica i njen napredak, kako smo tada rekli, ne možemo se i dalje oglušiti o ono što se dogadja s njom i oko nje, pogotovo što joj sad — kako nam se čini — još veća opasnost preti spolja nego iznutra, Kriza u Matici razvila se u sukob medju članovima, pa je došlo do podele na »stare« i »mlade«, što je dobilo bučnog izraza na glavnim skupštinama. Tako smo dospeli u paradoksan položaj, da treba da stanemo na stranu »starih«, koji nam nipošto nisu za srce prirasli, Ali i to ima svoju dobru stranu, bar nam niko ne može osporiti da smo nepristrasni, i da se ne opredeljujemo lično za ovaj ili onaj »režim« u Matici, U svakom slučaju, nama bi svaki režim bio prav koji bi vodio računa o dobru i istinskim interesima Matice Srpske. ,

Neposredan povod da opet povedemo razgovor o Matici u »Novoj Evropi« daje nam držanje i pisanje nekolicine Vojvodjan4 književnika u Beogradu, koji su postavili i brane tezu, da bi Maticu Srpsku trebalo preseliti iz Novogsada u Beograd; a poimence nas je izazvao na odgovor članak Veljka Petrovića »Matica Srpska«, u beogradskoj »Politici« (od 28. septembra 1930), Da odmah kažemo u čemu je smisao i glavna sadržina toga članka.

Razlozi G. Petrovića bili bi ovi, Matica Srpska nalazi se, od Rata, u stalnoj krizi, zato što ne ume da se snadje u novim prilikama. Ona »pre sveđa i da bi, uopšte, i mogla da radi, mora se opredeliti: da l. namerava da postane savremena, velika ustanova, obuhvatajući celinu narodnu, ili još uvek želi

373