Nova Evropa

da ostane manje-više patrijarhalna, da ne kažemo familijarna, pokrajinska i ljubiteljska iistitucija«. Što se liče samogša G. Petrovića, kako se već po stilizaciji vidi, on se, u робједи Matice, opredelio za ono prvo, pa kao jedini način da se Matica izvuče iz »sadašnjeg gliba« smatra, »otvoreno i bezobzimno«, premeštaj sedišta: Matica treba, prema G. Petroviću, da kreme »bliže središtu narodnoga tela«, t. j. Beogradu; upravo, nju je »trebalo preseliti u Beograd već s prve njene posleratne skupštine«. To bi bilo — sve po mišljenju G, Petrovića — »prema zamisli osnivačA i njenih glavnih podržavalaca sa sredine prošlođa veka«. Dalje, Matica je osnovana »isključivo radi pomaganja ,književstva'«; ali sve »kad to i ne bi bio amanet od osnivač4A, danas bi je trebalo upotrebiti, mimo svega, baš za negovanje naše velike stradalnice, knjige«, pa od nje »stvoriti onaj željeni, preko potrebni, književnički forum«, i to od Matice i ni od koša drugog, jer — po G. Petroviću — za Maticu ima samo dvoje: »lIli će biti to naša opšta velika Matica, ili će se postepeno sve više skučavati dok se ne izrodi, bilo u neki rudiment starinskogš, јајоуоб, ргоsvjetiteljskošg zavedenija, bilo u jednu palanačku zadrugu za medjusobno pomaganje«. G. Petrović ne daje bliže obrazloženje, zašto vezuje opstanak Matice samo za ove dve Кгајnosti, — mi sasvim lepo možemo da zamislimo i ovde neku zlatnu sredinu; on svakako hoće, iz budi kakvog razloša, da nagoni Maticu na »široki drum«, jer malo posle ponavlja, da bi »u društvu kakvo je naše, koje nije stišlo bilo da stvori пагоčita, stručna književna društva ni naročite akademije, mogla jedino naša Matica da posluži u tome smeru«, Ovo mišljenje G. Petrovića, iako je potpuno proizvoljno, bilo bi veoma laskavo za Maticu, da nije uslovljeno jednom »pretpostavkom«, za kojom odmah sleduje jedan vrlo ozbiljan »razloš«: pretpostavka je, da se »narod, odnosno intelektualski, društveni, i državni činioci« u buduće ne dezinteresuju za Matičinu sudbinu, što je za ovo poslednjih deset godina bio slučaj; a goropadni »argumenf« koji se na to nadovezuje glasi: »Ali ti će se činioci jednoga dana, i to uskoro, možda već sutra, zainteresovati za Maticu i neće se dati više uspavljivati, zavoditi, zbunjivati, i odstranjivati od lukavih ili brutalnih taktiбата koji iskorišćuju slabosti a ne vrline naših naravi«, Nama starim Vojvodjanima ovo poslednje miriše pomalo na »Bahove

patente«, ili — da ne ulazimo u politiku, već da se izrazimo » ” · ” ” ” 1 lirski — na onu Geteovu »Und bist du nicht willig, so brauch ich Gewalt«... Nego, da se vratimo na glavno, Glavno je

dakle, G, Petroviću i njegovoj tezi, »da se navedeni osnovni poziv (Matičin) ne smetne s uma«, pa da »dodju u Maticu na upravu, već jednom, vredni, širokovidi i dalekovidi ljudi koji će uspeti da Matičinu organizaciju unesu u sve naše krajeve,

374