Nova Evropa

zašto u Beogradu? — Tu stvar prestaje da biva jasna i čovečanski razumljiva, ı mi, i kraj najbolje volje, moramo da posumnjamo u njihovo čisto uverenje ı njihove dobre namere.

Jer, da se vratimo malo na članak G, Petrovića, — ima li ikoga upućena u stvar koji veruje, da bi se organizacija Matice Srpske u Novomsadu mogla, u damašnjim prilikama, »učimiti opštom, srpskom i Jugoslovenskom«? Prvi, sam G. Veljko Petrović u to ne veruje; a ko hoće o tome najnoviji dokaz, naći će ga u načmu kako G, Veljko Petrović shvata i prikazuje jugoslovensku književnost pred stranim svetom {u dodatku bečke »Меце Freie Presse« posvećenu Jugoslaviji, od 5. decembra t, 8,, na str, 104: »Die serbische Literatur«). A onda, da li G. Petrović misli, i hoće, srpsku organizaciju ili Jugoslovensku, jer to se dvoje ipak ne poklapa ni po njegovu mišljenju? ,., I sve drugo, u njegovu članku o Matici, izvrnuto je upravo na glavu: njegovo tumačenje zamisli osnivača Matice, njegovo obrazlaganje da Matica treba da ostavi sve drušđe prosvetne zadatke pa samo da pomaže književnike {naravno, »najizrazitije«, u Beogradu), a pogotovo njegova glavna teza, da Matica treba da obuhvati sve naše književne ustanove, kao središte, te da bi #оба гаф trebalo da se preseli u Beograd, ma i pod presijom »Oozgo«, Sve je to očigledno nategnuto i neozbiljno i neiskreno, iako padaju krupne reči o »čistoti ubedjenja«, o »snazi vere i volje«, i o »velikom narodnom delu«,

A šta tek da kažemo za G. Kašanina? — Taj gospodin, koji je sedeo u Književnom Odeljenju Matice Srpske i suflirao M. Maletinu pri uredjivanju »Letopisa« {u najgore doba Matice i »Letopisa«), a za koga nije sigurno ni da li je redovan član Matice (na poslednjoj skupštini odbio je odbor da mu verifikuje punomoć), diže galamu i traži »nove ljude«, širih pogleda i evropske kulture; a pred stranim svetom, kao »direktor Muzeja Moderne Umetnosti u Beogradu«, u kojem su Muzeju kao kudikamo najveće delo jugoslovenske savremene umet-

nosti — izloženi Meštrovićevi kosovski fragmenti, deli našu jugoslovensku umetnost tako da Meštrovića i ne spominje, dok medju srpske umetnike ubraja Rosandića, Palavičinija,

Tartalju, i druge (vidi dodatak »Neue Freie Presse« od 5, decembra 1930, str, 107: »Die serbische bildende Kunst«)! Kakvu opštu, Jugoslovensku književnu organizaciju mogu hteti ljudi ovakih shvatanja?...

| Ali ono što je пајбоге Код зуеба ovoga, to je da su oni koji ovako pišu i rade Vojvodjani. Oni priredjuju neke sastanke u Beogradu, na kojima govore i zaključuju da Maticu Srpsku treba preseliti u Beograd, Tužna Vojvodimo, šta si dočekala!... Možda je to najvidniji znak pometenosti duhova u nekadašnjoj Vojvodini, kad ima ovaku inteligenciju, pa se

377