Nova Evropa

»učini zaista opštom«, jugoslovenskom, pošto bi je prethodno izvadio iz njena ležaja i presadio je u Beograd? Sve i da ne postoje toliki važni razlozi, da bi Maticu trebalo stvoriti, baš radi jugoslovenstva, u severnim krajevima naše domovine kad ona ne bi tamo već postojala od sto godina, Osim toga, postoji i pitanje Beograda kao kulturnog središta prema ostalim našim kulturnim središtima, i bez obzira na Maticu Srpsku, pa je o tome »Nova Evropa« donela čitav niz odličnih članaka (počevši sa »Natrag u pokrajinel« Dra, L. Popovića, u broju od 11. januara 1927); i misli još o tome pisati, Ali sve to premaša metu u ovom slučaju, jer — kako rekosmo — ovde se ne radi o ozbiljnim i stvarnim razlozima i pobudama, I zato nam ne ostaje drugo do da, zasad, završimo ovaj razgovor o Matici Srpskoj i njenim sadašnjim »pohoditeljima«, perifrazom pesnikovih reči: »Vojvodino nova, zar ti nemaš Subi dav Oe. M. Ćurčin.

Knjiše i listovi, Svetska situacija na stranicama jednog romana.

{Povodom nove knjige Ilje Erenburga Jedinstveni front«, izdanje »Petropolisa« — Berlin, 1930.)

U »Novoj Evropi« je bilo već govora o Ilji Erenburgu, i o najnovijim plodovima njegova stvaranja [vidi knjigu XXI, 61—72, članak: »Mehanizacija života i čovek mašina«), Nastavljajući svoj rad u istom pravcu, ovaj briljantni ruski pisac objavio je sada — iza velike zbirke duhovitih dopisa i putopisš ({»Viza vremena«) — jedan mov roman, pod naslovom »Jedinstveni front«

Kao što knjiga »Deset konjskih snaga« nije bila, u pravome smislu reči, roman, tako je isto teško primeniti tradicijom odredjeni naziv romana na novu Кијби Ше Егепђигва. U pola publističkoj a pola beletrističkoj formi, ovde je prikazana današnja svetska ekonomska i politička situacija, izgradjivanje jedinstvenog fronta kapitalist4 protivu Sovjeta, i obrmuto, i igra tajnih sila koje se kriju iza važnih dogadjaja i velikih struja sadašnjosti, Ima tu i gotovo fotografski prikazanih ličnosti i dogadjaja, ali ima i dosta plodova autorove fantazije i njegovih vlastitih komcepcija, Negativna tendencija autorova potpuno je jasna, ponekad čak i nametljiva: prikazati tajno i kobno rovarenje snaga moderne velike industrije i bankarstva, svih onih svetskih i macijonalnih trustova 5124, automobil4, буодаја, gume, nafte, topova, kemikalija i otrovnih

379