Nova Evropa

Na ovaj način se pokročilo putem ikoji je svakako još dosta strm i zasut trnjem, Ali šta mari! Ići ćemo napred preko svih prepreka i savladjivaćemo redom teškoće. Uveremi smo da ćemo stići meti, jer je to životna potreba za narode Balkana. Kao što smo izrekli pred celim svetom, u Delfima: jedinstvo je novi ideal kojemu teže balkamski narodi,

A. Papanastasioa.

Балканска Конференција.

(Писац овога чланка, IT. Веспазијан В, Пела, био је председником румунске делегације при Првој Балканској Конференцији у Атини, Г, Пела је доктор права и професор на Правном Факултету Универзитета у Јаси; он је био изаслаником Румуније на Скупштини Лиге Народа, и професором на Академији за Међународно Право у Хагу, као и Института за Високе Међународне Науке у Паризу и Женеви. Као политичар играо је улогу у Румунској Конституанти, од 1922—1926, а редовним је чланом Просветног Савета Румуније и многих интернацијоналних правних установа. Познати су његови многобројни научни и стручни радови на подручју међународнога права, и права уопште, поименце криминалнога, од којих су многи штампани на француском а неки и на енглеском језику. На позив Међународног Удружења за Кривично Право издао је, пре две године, „Напрт Статута за један Међународни Кривични Суд"; а Интерпарламентарна Унија објавила је, 1928, његове „Напомене поводом међународног нацрта једне објаве права и дужности појединих држава", и — као свој билтен, 1929 студију о „Криминалитету Рата пред Интерпарламентарном Унијом“, Следећи чланак написао је Г. проф. Пела за „Нову Европу“.)

· »Балканска Конференција значи историјски догађај. Она нам дочарава пред очи еру трајнога мира који ће, напокон, следовати након толиких векова ратовања што су учинили крвавим разбојиштем овај крај Европе.« — Овим је речима Министар Иностраних Дела Грчке, Г. Михалакопулос, исказао своје задовољство на резултатима којима је завршила. Конференција у Атини. | o ___Мисао јединства балканских земаља није зацело нова. Од времена великога песника и родољуба грчког Риге од Фере, убијеног од Турака године 1789, који је проповедао ово јединство на својим честим путовањима у Атину, Београд, Видин, и Букурешт, па све до резолуција у прилог остварења балканског јединства што их је изгласао Општи Конгрес Мира године 1929, ми имамо пред собом читав низ манифестација приређених у корист идеје јединства. Доста је навести само радове Сипријена Робера, или чувеног француског економиста Бланкија, који је 1845 изнео предлог тада поуздано утопичан — о савезу између Валахије и Мол-

336