Nova Evropa

и најбогатијих предела за пољску привреду, а Вобан је био први који је уочио у томе систему и могућност одбране: отварајући бране према мору могло се цело оно подручје с највећом брзином учинити подводним; или се је могло полако натопити водом, ако би се вода из река пустила унутра. И тако, када је 1914 борба око каналских лука постала била такорећи безнадежна, нареди Генерални Штаб да се отворе бране од стране Њувпорта, и за најкраће време гацала је немачка војска по блату, а велики комади фронта бише заштићени надолазећом водом. Овај систем воденог оклопа преузели су планови за ново утврђивање Француске у савршенијој форми. А да би сигурност била што већа, граде се ено посред мира утврђења која цело оно подручје претварају дословно у бојиште, које ће бити обилато снабдевено смештајима за машинске пушке и за лаку брзометну артилерију. Војни инжињери сматрају данас одбрану оних богатих индустријских северних покрајина сразмерно лаком и некомпликованом.

Остали фронт окружују природне препреке, па би га лако било бранити, да нема оне велике рупе јужно од Луксембурга. Јер ту, између Меца и Тијонвила, леже историјска врата за пробој. И баш ту се налази једно од највећих блага Француске. Иронијом незнања остало је незапажено немачким освајачима, године 1870, када су кројили сужавање Француске, место по имену Влеу, на неколико миља од нове границе, које се доцније испоставило као једно од најбогатијих лежаја железне руде на целоме свету. Ово место пало је одмах на почетку Рата (1914) Немцима у руке, па је његов губитак невољно осетила индустријска делатност Француске у току Рата. Сада, када је Мец опет припао Французима, постала је његова одбрана могућом, и данас се цела организација француске одбране усредсређује на томе подручју. Већ се увелико ради на утврђивању целога тога краја који обухвата Мец, Тијонвил, Нанси, и Тул, и сваки од ових градова биће обилно снабдевен топовима, заокружен рововима, и избушен уздуж и попреко под земљом заштитним путевима против отровних гасова, тако да ће сваки од њих бити такорећи једна голема кула у највећој тврђави која је досад заснована. Предвиђене су горостасне пећине у којима ће моћи бити заштићен гарнизон овога краја противу најтежих бомба и граната и противу лукавих гасних проналазака кемичара. У томе подземљу неће фалити ни електрична железница ни лифтови за брже преношење лаке и тешке артилерије и за трупне транспорте.

Дуж Рајне отпочело се је већ са градњом једне непрекинуте линије за тешко оклопљене лежаје машинских путнака, који ће бити заштићени читавим низом тврђавица,

40