Nova Evropa

poznatog pod imenom PEN-kluba, Najvažniji su — kaže — ovi duhovni mostovi, koje pre svega treba osidurati, da bi se došlo do pravoš društva narod4 i željenoga mira. Iskazuje radost, da je došlo do ovog prvog sastanka medju nama, i želju da se u istom pravcu nastavi, te da austrijski književnici što pre vrate ovu posetu Zagrebu ı Jugoslaviji,

Drugi deo Večeri, ispunjen umetničkim programom, u kojem su uzeli učešća najugledniji gradački muzički i operski stručnjaci, dao je prilike, da se pred odabranu gdradačku publiku iznese nekoliko proba savremene jugoslovenske umetničke poezije. Ovaj zadatak uzeo je bio na sebe član Zagrebačkog Kluba G. Petar Preradović, koji bi se — sa svojim odličnim znanjem nemačkog jezika i sa svojom dikcijom i naročitom sposobnošću za čitanje — mogao pojaviti i pred najstrožijim nemačkim slušaocima, On je — u odličnom prevodu gospodje Kamile Lucerne, i vrlo dobrim prevodima G. G. Nikole Mirkovića, Zlatka Gorjana, i drugih, — pročitao nekoliko pesama D. Domjanića, VI. Nazora, O. Župančića, J. Dučića, M. Krleže, Lj. Viznera; zatim nekoliko nemačkih pesama jugoslovenskih autorA, medju njima i svojih vlastitih — na veliko zadovoljstvo svih prisutnih, Na opšti zahtev, da se recituje i na našem jeziku, morao je jugoslovenski konzul (G. Omčikus)} odeklamovati dve-tri pesme na srpskohrvatskom {Vojislava Ilića, Domjanića, i dve narodne), saslušan s najvećom pažnjom,

Sutradan (u Nedelju), jugoslovenski gosti obišli su Grac, praćeni svuda od svojih nemačkih drugova, i od stručnjaka koji su im objašnjavali ono što je vredno videti u toj lepoj štajerskoj prestonici, Pred podne, u staroj Leh-crkvi, iznad Štatparka, priredjen je njima u počast duhovni koncerat s odabranim motetima iz Baha, Lehnera i drugih slavnih nemačkih crkvenih kompozitor4, Posle podne, pošli su automobilima u dvorac »St. Georgšen an der Stiefing«, g8de su proveli prijatno veče u gostima kod pesnika Pavla Ernsta, - ·

Svakako, ovaj izlet Zagrebačkog PEN-kluba u Grac pokazuje najbolje put i pravac kojim treba da se kreće rad i nastojanje jugoslovenskog ogranka infernacijonalnog književničkog udruženja: k susedima, u inozemstvo; ostavljajući turneje po Jugoslaviji, i druge priredbe kod kuće, domaćim književnim i prosveinim društvima i pokretima. Posle Graca, na redu su Beč, i Prag, i — u pravcu istoka i juga — Bukurešt i Sofija i Atina. Obavešteni smo, da su u svim tim nacijonalnim kulturnim centrima spremni da prime i srdačno pozdrave naše pisce i književnike, a isto tako da se odazovu pozivu ako im bude odavde upućen. Ako se nastavi u tom smeru i ne stane na pola puta, imaće jugoslovenski delegati sučim izaći pred svoje starije i krupnije dručove na kongresima PEN-klubova, pa će se i njihova reč dalje čuti, BR O

136