Nova Evropa

izd, Društva za unapredjenje dječje književnosti, sv. 1, i »Iljuška Snjegirjov«, Zagreb 1926, idem sv, 2—3), i od anonimnih prevodilaca: »Bijele noći« {Zagreb, 1917, Merkurova Zabavna Knjižnica, sv, 13, i Zabavna Knjižnica knjiga 1 — Zagreb 1921), » Tudja žena i muž pod krevetom« {Zagreb, 1917), »Bijedni ljudi« (Zagreb, 1919: Narodna Knjižnica, svv, 36—40), i »iIgrač, Iz bilježaka mladog čovjeka« [{Zagreb, 1922: Narodna Knjižnica, svv, 57—60), Prvi i najbolji, i najplodniji, prevodilac Dostojevskoga na naš jezik u ovo doba je, kako rekosmo, Iso Velikan ović, koji — poslije spomenutoga prevoda iz 1916 »Zločinstvo i kazna« — daje godine 1919 »Ponižene i uvrijedjene« (s uvodom Drag. Prohaske; drugo izdanje 1921), i zatim »Idijota«, u četiri dijela (Zagreb, Moderna Knjižnica, svv, 44—49), da godine 1922—3 počne s izdavanjem Sabranih Djel4 Dostojevskoga, od kojih je izišlo {u tri serije) devet svezaka: I: »Bijedni ljudi«, — »Руојшк«, — 11; »Gospodin Proharčin« — »Roman u devet pisama«, — »Domaćica«, — »Polzunkov«, — »Slabo srce«, »Tudja žena ı muž pod krevetom«, — »Pošteni tat«, — »Božićno drvce i svadba«, — III: »Bijele noći«, — »Njetočka Njezvanova«, — »Mali junak«, — »O evropskim zgodama 1854 dodine«. — IV: »Ujakov san« — »Selo Stepančikovo i njedovi žiteljie, — V; »Zapisci iz mrtvogša дота«, — »Мепша 2бода«, VI: »Zimske napomene o ljetnim dojmovima«, — 3»Zapisci 12 podzemlja«, — »Krokodil«, — »Igrač«, — VII; »Poniženi i uvrijedjeni« {1—111), — VIII: »Poniženi i uvrijedjeni« (IV). — »Vječiti muž«, — IX: Kritički članci, — »Dnevnik piščev godine 1873«.

U Beogradu su, poslije Rata, objavljeni ovi prevodi iz Dostojevskog: godine 1921 »Njetočka Njezvanova«, »ZŽločin i kazna«, »Jadnici«, »Mlada žena«, »Tudja žena ı muž pod krevetom«, »Bele noći«; iste sodine počeo je izlaziti u »Misli« roman »Zli dusi«, koji se završio tek 1923 (u prevodu K. Cvetkovićeve), kada je izišlo i posebno izdanje; godine 1922 izišao je prevod »Idijota« od Zorke Velimirovićeve, ali samo prvi dio; godme 1923 donio je »Novi Život« »Kockara«; a godine 1924 izišao je prevod »Braće Karamazovih« od Jovana Maksimovića (u izdanju »Vremena«), započet u »Delu« 1913. Godine 1925 objavili su časopisi »Sredina« i »Novi Život« nekoliko članaka iz »Piščeva dnevnika«, Ali ni dosad nisu još prevedeni cjelokupni »Zapisi iz mrtve Кибе«, >Idijot«, »Dvojnik«; niti se je pokušalo izdati sabrana djela,

· U ovom vremenskom razdoblju valja nam pribilježiti i jedan bizaran pokušaj prerade »Zločina i kazne« u roman »Raskoljnikov«, koji je sažeo veliko djelo Dostojevskoga na okosnicu čiste fabule, srunivši mu umjetničku patinu. Ova obrada je izvršena род šiframa O, B. (u Zagrebu, 1923), a sudeći po transkripciji jednog imena {Lebesjatnikov, mjesto Lebezjatnikov) ra-

jena je po kakvoj njemačkoj preradi, ili njemačkom prevodu »>ZŽločina i kazne«, : 1

319