Nova Evropa

je doveo do rata izmedju Srbije i Austrije, iz čeda je onda buknuo opšti požar u Evropi,

Austrija je u svojim političkim planovima išla zatim da prodire sve dalje na Balkan, Glavna smetnja u tome, i dlavna prepreka, bila je slobodna Srbija, koja je — i po prirodi svoga položaja, i po svojoj istorijskoj nameni, — ltežila da izvrši nacijonalno ujedinjenje svojih saplemenik4A, koji behu rasparčani, i od kojih je veći deo živeo u Austrijskog Monarhiji. Kada je ideja ujedinjenja Južnih Slovenia bila uhvatila duboki koren u omladinskim krufđovima s jedne i s druge strane, austrijski politički krugovi nastojali su da taj pokret svedu na manju meru, i dali su mu ime »velikosrpska propaganda«. Boreći se protiv nje, oni su uspeli, na kraju krajeva, da svojim slomom omoguće realizaciju te ideje, te da se na razvalinama Velike Austrije stvori velika Kraljevina Jugoslavija.

Čed. A. Popović, biv. pukovnik.

Анексија Босне и Херцеговине, у светлости нових докумената,

Последње велико дело о узроцима Рата — или о одго“ ворности за Рат, како се данас обично каже, — написао је професор модерне историје на Чикашком Универзитету, 5. Шмит (Вегладоне Е, Зећичи), под натписом »Жако је дошло до Рата 1914«; а угледало је света крајем прошле године (1930) у две свеске, у издању Charles Scribner's Sons (Fbyjopk H JlonnoH).*)

Професор Шмит имао је пред собом још обилнији материјал него његови претходници (најглавнији: Пт. СитонВатсон, са својим »Сарајевом«, године 1925/6, у Лондону и Загребу, и С. Б. Феј — Еау — »Узроци Светског Рата«, године 1928, у Њујорку), будући да су британски званични подаци (од године 1898 даље) почели да излазе тек 1927, а француски (од 1871 даље) године 1929; а тек пред крај 1929 објавила је Аустријска Влада збирку докумената из година 1908—1914, допуњујући своје раније публикације ове врсте. Много обећавана српска »Плава Књига« није додуше још објављена, као ни збирка талијанских докумената од године 1961 па даље (оглашена од Талијанске Владе); али је професор Шмит ипак имао, у свему, на расположењу преко

г) Појаву овог дела. огласила је „Нова Европа“ још у уводнику свога броја од 26. априла 1929 (ХТХ, 209), говорећи о великој литератури по предмету „Одговорност за Рат", и о њеној важности,