Nova Evropa

35.000 званичних списа, уз непрегледну литературу мемоара и дневника учесника и посматрача, и уз све остале публикације о Светскоме Рату у књигама и по часописима и дневним листовима.

Дело професора Шмита обрађује поглавито јулску кризу из године 1914, уз претходни опис међународне ситуације у Европи у часу када је аустријски Престолонаследник Франц Фердинанд у Сарајеву убијен. Али, заронивши једном у огромну грађу пред собом, писац овог дела имао је прилике да уочи нове чињенице, или да утврди погрешна и нетачна ранија схватања, и у перијоду који је претходио догађајима самога Светског Рата, а који је још из велике даљине бацао унапред сен на оно што ће доћи. Тако је нарочито, с помоћу последњих аустријских докумената, ушао дубоко у испитивање Анексијоне Кризе од године 1908, која је трајала готово шест месеца, и — како је познато — мало те није још онда довела до рата између Аустроугарске и Србије. Истиниту причу о овоме важном догађају покушао је да, у новој светлости, изнесе проф. Шмит у једној расправи, која — на енглеском језику — још увек излази у лондонској »Словенској Ревији« (»The Slavonic Review«), под насловом »Тће Возтап АппехаНоп Стаз15« (досад у три свеске: од децембра 1930, од марта 1981, и од јуна 1931), са следећим поглављима: 1. Прелиминари, П. Бухлау, Ш. Бугарска, ТУ. Анексија, У. Предлог једне Европске Конференције, и У, Ерентал и Извољски. Биће потребно, да се ови чланци преведу и на наш језик, јер су за нас од нарочитог интереса“); овде ћемо, међутим, истаћи из ове расправе за-

") Г. Јов, М, Јовановић, који код нас највише пише о одговорности за Рат, и што је с њим у вези, учинио би роду глас кад би оваке важније расправе систематски приказивао и бележио, па се евентуално старао и да буду преведене и објављене (у „Српском Књижевном Гласнику" или у другим часописима и стручним ревијама у којима пише). Уопште, ако смемо отворено говорити, не слажемо се у свему с начином на који Г. Јовановић у јавности третира предмет о ратној одговорности, и поименце налазимо да у томе нема довољно система и прегледности. Г. Јовановић пише годинама о овој теми, и написао је поуздано већ материјала за више књига, али је у свему томе премного понављања и претакања, мешавине важног и неважног, и произвољног препричавања без довољног навођења извора и литературе. Као пример за ово што кажемо могу послужити и његови недавно објављени чланци у београдској „Политици", са приказом горе означене књиге Бернадота Шмита („Политика" од 7. до 12. августа 1931; „Одговорност за Светски Рат“). Чини нам се да би било исправније, и имену Г. Јовановића приличније, кад би једном рекао јасно и чисто све што има да каже о Рату, и одговорности за Рат, а онда само реагирао на оно што други о томе кажу, или приказивао и оцењивао њихове радове (како то