Nova Evropa

Na kraju kmjige obštampani su svi važni dokumenti {ugovori, protokoli, odluke, zakoni) koji se tiču reparacija ı obnove bugarske privrede,

ЈЕ

Две књиге о модерној скулптури,

У моме приказу значајне књиге В. Омоније-а о модернојархитектуралној скулптури (М. Аштотег; »Модетп АгсћиесТита! Зешрште«), у »Новој Европи« (за мај 1981), споменуо сам, да је последњих година на енглеском језику изашло више већих дела о старој и модерној скулптури. Два међу њима, од истога писца, Стенлеја Касона (Зјапјеу Сазвоп),—»Неколикомодерних скулптор а« (»Зоте Модетп Зешргогв«, 1928), и »Скулптори Двадесетог Столећа« (»Тмепнећ Сетшту Зесшрбогв«, 1930), — заслужују нарочиту пажњу, поготово што се, у лепој опреми познате Оксфордске Свеучилишне Штампарије (Охбога ШтиуегаЊу Ргезз), могу добити по веома умереној цени — по девет шилинга (око сто динара), — даље, што има у њима врло занимљивих илустрација, а и што "писац пише живо и понекад изазовно. У новијој књизи осврће се писац на неке приказе на његову прву књигу, одговарајући критичарима, па се препоручује читање обеју књига напоредо.

Главни живи уметник о којем се говори у књизи »Неколико модерних скулптора« јесте Мештровић, од чијих радова има девет илустрација, и о чијем Цавтатском Храму пише Касон с великим усхићењем. Уз Мештровића заступљен је добро и Тома Росандић.

Значајна обнова скулптуре у Енглеској за последњих година даје се лепо пратити од пијонирских радова Епстена, Ерика Гила, и Годије-Брзеске (Сацает-Вглезка, пореклом Француз, који је живео и радио у Лондону пре него што ће пасти у Рату) пре Светског Рата, и може се рећи са поузда_ ношћу, да дела ове тројице не одају утицаја Родена, Мајола, и Бурдела, главних личности у француској скулптури тога времена. Свих ових шест вајара предметом су расправљања у овој књизи С. Касона; али док од Роденових скулптура доноси само једну илустрацију, за Бурдела, којега хвали и којему даје пет илустрација, не може да докаже да је био велик вајар у архитектуралном смислу. Бурдел је био најбољи у својим мањим радовима, и у своме »Анатолу Франсу« (од којега има слика) он је постигао да да портрет унеколико сродан портретима Епстена, иако никад није успео да створи тако импресивно дело као што је огромна вајарска радња Епстенова у Паризу »Гроб Оскара Вајлда« (споменута у књизи, али без илустрације).

296