Nova Evropa

vladarima, imperijalist nad imperijalistima, Bio je osvajač, ne za kratko vreme kao Napoleon ili Vilhelm II, međo kroz · vekove. Nije se pojavljivao ma čelu vojske s mačem u ruci nego je operisao idejama, i znao Je da u masama stvara taka raspoloženja da im nisu mogli odoleti ni najveći njegovi пеprijatelji, Koliko su Papu mrzeli i protiv njega se borili Fridrih Barbarosa i, osobito, Fridrih II, a ipak su morali da uzmu učešća u krstaškim ratovima, Vladare i narode upotrebljavao je Papa kao orudja, i kad su jedni padali nalazio im je zamenike, i nikad se nije umarao,

Posle sloma Austro-Ugarske i Nemačke, traži Papstvo nove pobornike ideje prodiranja na Istok, sklapa nove saveze, Sad, kad se Musolimi i Vatikan u osvajačkoj politici našli na jednom putu, ne treba se čuditi furijoznosti fašističkog pokreta, ali mu treba pripisati mnogo veći značaj.

Nema sumnje da bi za nas bilo od velikog mteresa saznati pojedinosti imperijalističke kooperacije faktora koji su bili više od pola veka, zbog poseda Rima, u velikom meprijateljstvu, Osobito bi bilo imteresantno znati, ukoliko je Vatikan bio voljan priznati Savojskoj Kući omo što nije hteo priznati u svoje vreme Paleolozima, Komnenima, i Hohemštaulfima, U naše vreme, svakako, nije Papstvo toliko agresivno, niti stvarno preti Papstvu opasnost osvajača za Talijane celog zemaljskog kruga (>»orbis terrarum«) koji su pod sobom imali stari Rimljani, Vatikan bi se, jamačno, za slučaj prodora Talijana na istok, zadovoljio ulogom propagacije katolicizma u osvojenim krajevima, O pojedinostima sporazuma izmedju Vatikana i Kvirinala mi još ni do danas nismo dovoljno obavešteni, Ali imamo u prošlosti Papstva fakata koji bacaju dosta svetlosti na papsku politiku, koja se doduše u nekim stvarima izmenila ali se u vrlo važnim principima od vekova ne menja, Navešćemo ovde samo tri primera papskog prodiranja na Istok,

Krstaškim Ratovima bilo je Papstvu pravi cilj, pa je to i do danas ostalo, potčinjenje pravoslavnih Hrišćana pod papsku vlast, Oslobodjenje Svetog Groba bila je izlika, i njom se роstiglo što зе htelo postići: mase zapadnog sveta do ludila su fanatizovane, tako da je u druđom pohodu uzela učešća čak i desetina hiljada dece, koja su na putu maravno propala ı od varalica u ropstvo rasprodama bila. Još mamje je bilo istina, da se imala na umu zaštita Istočnih Hrišćama, kako je to papa Urban II {na crkvenom saboru u Pijačenci) obećavao, Tu su laž Turci i Bugari instinktivno osećali, i odupirali se krstaškim vojskama {tako osobito Bugari vojsci cara Fridriha Barbarose), Na četvrtom pohodu, Krstaši su zauzeli Carigrad, postupili pri osvojenju sa Grcima kao s nevernicima 1, та роја veka, naturivana im je crkvena unija, U svetu zemlju nisu Krstaši četvrtog pohoda uopće mi išli, jer »leglo« Istočnog Hri-

323