Nova Evropa

šćamstva, koje зе htelo razmetnuti, bilo je u Carigradu a ne u RIL 20 је ! петасна пе:

Unekoliko se može nazvati ratom Pape protiv Turaka i rat koji su vodili car Leopold I i saveznici (1683—1699), jer je papa Inokentije I, preko svojih legata, organizovao savez protiv Turaka koji su na Beč napali, i on ga je finansirao. Papi i glavnom mu savezniku caru Leopoldu I bilo je glavno raširiti na Istoku jedimospasavajuću veru, u koju je svrhu Car izdržavao, još za vreme rafa u osvojenim zemljama, na hiljade katoličkih misijonara, koji su pravoslavnima, mebirajući sredstva, naturivali svoju veru, što je odbijalo narod od »oslobodilaca«. Car Leopold, više sveštenik mego vladar, išao je u svojoj verskoj revnosti tako daleko да ба је sam Papski Legat — u korist ratnih uspeha — morao umeravati, Ostalim saveznicima, ili onima koji su zvani u savez {naprimer Киsima), nije зе пагаупо боуотЏо За је ргау! стег гафа, пебо se njima kazivalo da je cilj oslobodjenje Hrišćana od Turaka i wništenje vlasti Pohimeseca; a Perzijancima, koje je Papa takodje pozivao u savez, nije se dabogme spominjalo ni ovo poslednje, Osvojenja namenjivao je Papa papskijem od sebe, caru Leopoldu, o kom je bio uveren da će sve što о4 пјеба zavisi učiniti za širenje »prave« vere; a nije sumnjao u versku revnost ni drugog saveznika, Mlečića, Nekatoličke saveznike Papa je smatrao tek za orudja kojih se pomalo i dnušao: kad su 1683 Kozaci i Vlasi Poljske Kraljevine pobedili Tatare, hteo je Leopold I da se u slavu te pobede održi svečano blagodarenje, ali se legat Buonvizi kolebao da to dopusti, zato što su pobedioci bili »šizmatici«; najposle je ipak pristao na blagodarenje, iz razloga što su Kozaci o trošku Pape vojevali,

Poučno je i držanje Vatikana u Svetskome Ratu, Nije Papa bio u Centralnom Savezu, ali je srcem bio uzamj. Papski Sekretar odobravao je Ultimatum Srbiji, koja je po njemu još pre trebala biti umamjena (»kleingemacht«), jer je Srbija »proždrljiva bolest koja postepemo prodire do samoS mozga Monarhije koju s vremenom mora rastrojiti«; a »Austro-Ugarska je katolička država u pravom smislu, nmajača kula vere koja je Crkvi Hristovoj u naše vreme ostala, — najači borac protiv Pravoslavlja«. Nije dakle Kurija prezala ni od Svetskog Rata u korist Austrije,

Što se tiče odnošaja Papstva prema bivšem caru Vilhelmu II, dobro je da ovde nešto ponovimo što smo jedared {vidi »Novu Evropu« od 1, januara 1923) već naveli: o razgovoru koji je car Vilhelm II imao sa Lavom XIII ne dugo pre Rata. Papa je rekao Caru, da Nemačka mora postati »mač« Katoličke Crkve; Car se začudio, i odgovorio je, da više ne postoji Rimsko Carstvo Nemačke Nacije, i da su pretpostavke postale druge, Ali Papa je ostao pri svom. Očevidno je da Car nije

324